Vjačeslav Volodin 5. juna u Srbiji
Premijer Srbije Aleksandar Vučić primio je predsedavajućeg Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonida Sluckog, sa kojim je razgovarao o unapređenju političke i ekonomske saradnje dve zemlje.
Tom prilikom Slucki je za 5. jun najavio zvaničnu posetu Srbiji predsednika Državne dume RF Vjačeslava Volodina, uz ocenu da odnosima dveju zemalja poseban doprinos daje parlamentarna saradnja i najavu jačeg povezivanje u ovoj oblasti.
Vučić je zahvalio na razumevanju koje Rusija pokazuje za stavove i politiku Srbije, ne odstupajući od principijelnog stava da poštuje teritorijalni integritet i ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Vučić i Slucki razmotrili su situaciju u regionu i izrazili brigu zbog ideje „velike Albanije”, ukazavši na opasnost koju ona nosi po stabilnost zapadnog Balkana. Premijer Srbije naglasio je opredeljenje naše zemlje za politiku koja donosi regionalni mir i saradnju. „Predsednik vlade istakao je da Srbija, s obzirom na ostvareni ekonomski napredak, želi da unapredi ekonomsku saradnju sa Rusijom i da se očekuje da učešće srpskih ministara na Sanktpeterburškom forumu početkom juna bude prilika za razgovore o konkretnim oblicima saradnje”, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Poseta Volodina Srbiji ima veliki značaj, ako se zna da je praktično reč o „čoveku broj tri” u državnoj hijerarhiji Rusije.
Posle Vladimira Putina i Dmitrija Medvedeva, predsednik donjeg doma parlamenta, Državne dume, predstavlja najvišu vlast u zemlji. Posebno zbog toga što je i sam Volodin politička figura od posebnog autoriteta. Nasledivši 5. oktobra prošle godine na mestu predsednika dume Sergeja Nariškina, koji je prešao na mesto direktora Spoljne obaveštajne službe, analitičari su istakli da ovo postavljenje predstavlja ozbiljnu promenu u državnom vrhu i da je Vjačeslav Volodin čovek sa kojim u budućnosti treba najozbiljnije računati.
Mnoge je to podstaklo i na spekulacije da bi Volodin mogao da bude i kandidat za predsednika Rusije 2024. ili čak 2018, ukoliko se Putin ne bi kandidovao. Dvanaest godina mlađi od aktuelnog predsednika Rusije, 53-godišnji Volodin idealno se uklapa u profil političkih „teškaša” mlađe i srednje generacije koji konkurišu za najviše funkcije u narednom periodu. Ovog doktora pravnih nauka poznavaoci prilika često nazivaju „političkim genijem”, jer je od 2011, sa mesta prvog zamenika šefa predsedničke administracije – zadužen za rad sa partijama – praktično bez greške oblikovao političku scenu u Rusiji, pretvorivši je u orkestar koji svira po njegovim notama. Volodin je u ovom trenutku sigurno najveća zvezda u usponu ruske politike i slovi za čoveka čija se reč veoma sluša u Moskvi. I u Kremlju, i u opoziciji.
Poseta ovako visokopozicioniranog funkcionera Srbiji, u trenucima dok se region nalazi na prekretnici kada je reč o političkoj stabilnosti, treba razumeti kao signal pojačanog interesovanja Moskve za ukupne prilike u Srbiji i na Balkanu. Posle okončanih predsedničkih izbora u Srbiji, i uoči izbora premijera i formiranja vlade, a posebno u kontekstu intenzivnih diplomatskih aktivnosti Aleksandra Vučića, dolazak u Beograd jednog od glavnih kreatora ruske politike ne bi trebalo nikoga da iznenadi.
Nakon više puta odlagane posete premijera Dmitrija Medvedeva, upravo bi Volodin mogao da bude adekvatna „kompenzacija”, praktično na najvišem nivou. Imajući u vidu višekratno ponovljene izjave američkih zvaničnika poslednjih dana o tome da Srbija treba pažljivo da vaga kada je reč o statusu rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, kao i najava srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića da ovo pitanje treba hitno rešiti – nije isključeno da bi i ta tačka mogla da se nađe u beogradskoj radnoj agendi Volodina.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
