Докази остали у манастиру Грачаница

– Део документације је сигурно склоњен и то да бих ја био рашчињен, односно да више не будем владика рашко-призренски. Рашчињен сам без спровођења канонског поступка како је то уобичајено када је реч о владикама. Уручен ми је само папир на којем пише да више нисам владика због непослушности и проневере пара. Процедуре које су прописане црквеним законом нису поштоване – рекао је оптужени Марко Радосављевић, некадашњи владика Артемије.

Одговарајући на питања тужиоца, објаснио је с којим циљем је основан Епархијски центар „Раде Неимар”, као и које је верске објекте ово предузеће, у договору са Епархијом рашко-призренском, обновило и подигло. Из одговора некадашњег владике могло је да се закључи да је новац наменски трошен за обнову цркава и манастира на Косову и Метохији, али и на територији Србије. Говорило се о обнављању манастира Бањска, Зоче, Врачево, Девине воде...

– До 1999. године многи радови на црквама и манастирима су били изведени. Од 1999. до 2003. године, суштински, ништа нисмо радили у том смислу. Било је планирано да се радови изводе преко београдског Завода за заштиту споменика и Српске православне цркве. Како се ништа није дешавало, мислили смо да би било добро основати епархијски центар који би извео потребне радове – рекао је окривљени.

Затим је замолио тужиоца да му објасни како је ових десет објеката који се наводе у оптужници оценио као спорне, када је „Раде Неимар” градио још 30 објеката.

– Недоумица ми је ко је изабрао баш ове објекте – рекао је оптужени.

Иако није уобичајено, заменик вишег тужиоца Бранкица Марић је одговорила окривљеном.

– Реч је о материјалним доказима, о ономе шта је урађено, колико је то плаћено – рекла је заменица тужиоца.

– Ко је унапред знао који су објекти преплаћени с обзиром на то да до тада вештаци нису изашли на терен и нису урадили вештачења – питао је некадашњи владика, али одговор није добио.

Тужиоца и правног заступника СПЦ занимало је зашто је управо Дејан Суботички, такође окривљени у овом поступку, изабран да оснује Епархијски центар, да ли је имао референце за то и на којим је објектима радио пре него што га је ангажовала Епархија рашко-призренска.

На питање судије да ли је пре потписивања уговора о сарадњи познавао Суботичког, рашчињени владика је рекао да га је упознао мало пре тога, да не зна да ли је при извођењу радова ангажовао подизвођаче, као и да је редовно вршио увид у грађевински дневник. Казао је и да је била ангажована и ревизорска кућа како би проверила пословне књиге предузећа „Раде Неимар”, али да ништа нелогично и незаконито није пронађено.

– Налагано ми је да укинем Епархијски центар „Раде Неимар”, да рашчиним свог тадашњег личног секретара Симеона Виловског, али нисам удовољио њиховим захтевима. Прозивали су ме да нисам извршавао налоге цркве – рекао је оптужени.

Одговарајући на питање свог адвоката Бранислава Тапушковића какав је био његов живот и његових сарадника, али и српског становништва на Косову у време док је био владика, окривљени је казао да није могао да изађе из манастира пре него што о томе не обавести Кфор.

– Када сам ишао да држим службу, у неку цркву или манастир, по мене су долазили блиндираним возилима. Иза мене су ишли моји сарадници, у обичним аутомобилима. За њихову безбедност нико није гарантовао. Сваки пут када би кренули са мном они су стављали главу у торбу, а 23. јуна 2004. године је у истом дану убијено 14 Срба. Дешавало се да човек оде да обере кукуруз и да буде убијен. У тим немогућим условима, ми смо градили и реновирали цркве, радили нешто – рекао је окривљени.

Према наводима оптужнице, коју је против њих подигло Више јавно тужилаштво у Београду, некадашњи епископ Епархије рашко-призренске Артемије, његов некадашњи лични секретар Симеон Виловски, власник и директор Привредног друштва Епархијски центар „Раде Неимар” Дејан Суботички и Јелена Шубаревић оштетили су Српску православну цркву за више милиона динара.