Dokazi ostali u manastiru Gračanica

– Deo dokumentacije je sigurno sklonjen i to da bih ja bio raščinjen, odnosno da više ne budem vladika raško-prizrenski. Raščinjen sam bez sprovođenja kanonskog postupka kako je to uobičajeno kada je reč o vladikama. Uručen mi je samo papir na kojem piše da više nisam vladika zbog neposlušnosti i pronevere para. Procedure koje su propisane crkvenim zakonom nisu poštovane – rekao je optuženi Marko Radosavljević, nekadašnji vladika Artemije.

Odgovarajući na pitanja tužioca, objasnio je s kojim ciljem je osnovan Eparhijski centar „Rade Neimar”, kao i koje je verske objekte ovo preduzeće, u dogovoru sa Eparhijom raško-prizrenskom, obnovilo i podiglo. Iz odgovora nekadašnjeg vladike moglo je da se zaključi da je novac namenski trošen za obnovu crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, ali i na teritoriji Srbije. Govorilo se o obnavljanju manastira Banjska, Zoče, Vračevo, Devine vode...

– Do 1999. godine mnogi radovi na crkvama i manastirima su bili izvedeni. Od 1999. do 2003. godine, suštinski, ništa nismo radili u tom smislu. Bilo je planirano da se radovi izvode preko beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika i Srpske pravoslavne crkve. Kako se ništa nije dešavalo, mislili smo da bi bilo dobro osnovati eparhijski centar koji bi izveo potrebne radove – rekao je okrivljeni.

Zatim je zamolio tužioca da mu objasni kako je ovih deset objekata koji se navode u optužnici ocenio kao sporne, kada je „Rade Neimar” gradio još 30 objekata.

– Nedoumica mi je ko je izabrao baš ove objekte – rekao je optuženi.

Iako nije uobičajeno, zamenik višeg tužioca Brankica Marić je odgovorila okrivljenom.

– Reč je o materijalnim dokazima, o onome šta je urađeno, koliko je to plaćeno – rekla je zamenica tužioca.

– Ko je unapred znao koji su objekti preplaćeni s obzirom na to da do tada veštaci nisu izašli na teren i nisu uradili veštačenja – pitao je nekadašnji vladika, ali odgovor nije dobio.

Tužioca i pravnog zastupnika SPC zanimalo je zašto je upravo Dejan Subotički, takođe okrivljeni u ovom postupku, izabran da osnuje Eparhijski centar, da li je imao reference za to i na kojim je objektima radio pre nego što ga je angažovala Eparhija raško-prizrenska.

Na pitanje sudije da li je pre potpisivanja ugovora o saradnji poznavao Subotičkog, raščinjeni vladika je rekao da ga je upoznao malo pre toga, da ne zna da li je pri izvođenju radova angažovao podizvođače, kao i da je redovno vršio uvid u građevinski dnevnik. Kazao je i da je bila angažovana i revizorska kuća kako bi proverila poslovne knjige preduzeća „Rade Neimar”, ali da ništa nelogično i nezakonito nije pronađeno.

– Nalagano mi je da ukinem Eparhijski centar „Rade Neimar”, da raščinim svog tadašnjeg ličnog sekretara Simeona Vilovskog, ali nisam udovoljio njihovim zahtevima. Prozivali su me da nisam izvršavao naloge crkve – rekao je optuženi.

Odgovarajući na pitanje svog advokata Branislava Tapuškovića kakav je bio njegov život i njegovih saradnika, ali i srpskog stanovništva na Kosovu u vreme dok je bio vladika, okrivljeni je kazao da nije mogao da izađe iz manastira pre nego što o tome ne obavesti Kfor.

– Kada sam išao da držim službu, u neku crkvu ili manastir, po mene su dolazili blindiranim vozilima. Iza mene su išli moji saradnici, u običnim automobilima. Za njihovu bezbednost niko nije garantovao. Svaki put kada bi krenuli sa mnom oni su stavljali glavu u torbu, a 23. juna 2004. godine je u istom danu ubijeno 14 Srba. Dešavalo se da čovek ode da obere kukuruz i da bude ubijen. U tim nemogućim uslovima, mi smo gradili i renovirali crkve, radili nešto – rekao je okrivljeni.

Prema navodima optužnice, koju je protiv njih podiglo Više javno tužilaštvo u Beogradu, nekadašnji episkop Eparhije raško-prizrenske Artemije, njegov nekadašnji lični sekretar Simeon Vilovski, vlasnik i direktor Privrednog društva Eparhijski centar „Rade Neimar” Dejan Subotički i Jelena Šubarević oštetili su Srpsku pravoslavnu crkvu za više miliona dinara.