Лукић полицајац без мрље

Сретен Лукић је професионалац без иједне мрље на каријери који се посебно истакао у акцији „Сабља” која је спроведена након убиства председника владе Зорана Ђинђића чијег је атентатора Звездана Јовановића лично ухапсио, изјавио је јуче пред хашким судијама Зоран Живковић као сведок одбране генерала полиције Сретена Лукића кога је док је био премијер Србије одбио да испоручи Хашком трибуналу.

Лукићу се као бившем начелнику штаба МУП-а за Косово и Метохију пред Хашким трибуналом суди за кампању етничког чишћења на Косову спроведену у првој половини 1999. године. На оптуженичкој клупи, поред њега су и бивши председник Србије Милан Милутиновић, потпредседник Савезне владе Никола Шаиновић, бивши начелници Генералштаба Војске Југославије Драгољуб Ојданић и Небојша Павковић и командант Приштинског корпуса Владимир Лазаревић. На питање да ли зна да је оптужница против Лукића идентична оптужници против Слободана Милошевића за Косово и Метохију, бивши премијер је рекао да није читао оптужницу јер није правник, али да је уверен да је Лукић пример полицајца и да он није спроводио политику режима Слободана Милошевића. 

Живковић је од почетка новембра 2000. године до 18. марта 2003. године био министар унутрашњих послова Савезне Републике Југославије, а од 18. марта 2003. до 4. марта 2004. председник владе Србије.

На питање да ли је док је био на овим функцијама дошао до сазнања да је Сретен Лукић починио злочине на Косову и Метохији Живковић је рекао „не”.

Као бивши премијер, Лукића је, како је јуче рекао, упознао крајем јануара 2001. године када му је честитао на избору за помоћника министра и начелника Ресора јавне безбедности МУП-а Србије.

Бивши председник владе Србије је 20. октобра 2003. године бившој тужитељки Хашког трибунала рекао да неће моћи да ухапси генерала Лукића.

„Одлука да се он не изручи била је заснована и на томе да је при његовом постављењу лично госпођа Карла дел Понте питана да ли се против њега спроводи нека истрага и њен одговор је био не. То је био један од разлога због којих сам ја рекао да нећемо моћи да испоручимо Сретена Лукића”, рекао је Живковић.

„Ја сам питао шта се променило за ове три године. Рекла ми је да је он био шеф полиције на Косову 1998. године. Ја сам рекао да знам то, то зна цео свет, то сте знали и ви 2001. године, кад сте рекли да се против њега не води истрага”, сећа се бивши премијер.

То што је против Лукића покренута оптужница 2. октобра 2003. њему је, како је рекао, изгледало као накнадна памет која нема пуно везе са оним што се дешавало јер „апсолутно Сретен Лукић не би био постављен на ту функцију да је речено да се против њега води истрага, не улазећи у то да ли је крив или не”.

Како је јуче рекао Живковић, покојни премијер Зоран Ђинђић је тражио информације и од САД, Француске, Велике Британије, Немачке и органа НАТО-а у Бриселу и после тих провера дао сагласност да Лукић буде постављен на тако високу функцију.

Влада Србије је 23. октобра 2003. донела закључак да би изручењем Лукића била угрожена безбедност јер су се БИА и МУП сложили да би то изазвало узнемирење у полицији и јавности, и лоше утицало на сарадњу са Хашким трибуналом, јер је Лукић био један од носилаца те сарадње.

У одбрану Лукића бивши премијер је навео и да је он формирао радну групу за истрагу о масовним гробницама у Србији, као и да је заслужан за мирно решавање оружане побуне Албанаца на југу Србије 2001.

Лукић је у Схевенинген стигао почетком априла 2005. године, а и даље није јасно да ли је у Хаг отишао добровољно или је ухапшен и изручен.

У саопштењу Владе од 4. априла није било наведено на који начин се генерал нашао у Хагу.После различитих изјава тадашњи министар правде Зоран Стојковић је рекао да Лукића нико од представника Владе није испратио у Хаг нити су одмах дате гаранције за њега зато што је генерал сам правио аранжмане са Трибуналом.

Радикали су тада хтели да покрену иницијативу за изгласавање неповерења Влади. Томислав Николић је тврдио да је власт отела Лукића и пребацила га у Хаг: „Чак су му и наочаре остале на кревету у болничкој соби”.

Љ. Милисављевић   

------------------------------------------------------

Станишић у тешкој депресији

Хаг – Суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу званом Френки није ни јуче почело пред Хашким трибуналом, зато што је Станишић због камена у бубрегу у болници и истовремено, по налазу психијатра, привремено неспособан за суђење услед тешке депресије.

Станишић, бивши начелник Службе државне безбедности Србије, и његов помоћник Симатовић оптужени су за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ 1991–95.

Председавајући судија Патрик Робинсон је у судници прочитао извештај притворског лекара Паулуса Фалкеа по којем је Станишић прошлог четвртка хитно пребачен у хашку болницу Броново због напада изазваног каменом у бубрегу.

После прегледа, он је враћен у Схевенинген и смештен у притворску болницу у којој ће бити најмање седам дана ради лечења.

Бета