Смех је здрав

Када сте се задњи пут насмејали од срца? Колико пута се гласно насмејете током дана?

Поред потребе за радом и одмором, људи имају потребу за забавом. Управо је забава та која људима повећава животну радост, делује опуштајуће, благотворно делујући на психу и тело. Савремени начин живота је пун различитих изазова који стварају напетост, стрес и непријатна осећања, што повећава људску потребу за одмором и забавом. Упркос томе, многи људи се жале да у својим животима имају премало забаве. Смех и смејање су јасан показатељ да се неко добро забавља, тако да могу бити илустрација шта добија онај ко се у свом животу довољно смеје, а шта губи онај који се недовољно смеје.

Ако желимо да једном речју опишемо благотворно деловање смеха и смејања на људску психу и тело, онда је то реч антистрес.

Како смејање утиче на организам? Последњих деценија физиологија смејања је постала предмет интензивнијих научних истраживања која су показала да током смејања долази до комплексних, али веома позитивних промена у телу.

Током чина смејања повећава се број откуцаја срца и накратко се повећава крвни притисак, да би након тога дошло до трајнијег опуштања крвних судова што за последицу има смањење притиска.

Смејање доводи до смањења опште мишићне напетости. Уколико је невољна мишићна напетост стварала бол у леђима и другим деловима тела, тај бол се смањује или нестаје. Смањују се и болови других врста зато што се у мозгу смањује доживљај бола услед повећања излучивања противболних супстанци (ендорфини).

Смејање има утицаја и на раст имунолошке отпорности. Не само да се у целом телу повећава број ћелија задужених за имунолошку одбрану већ је пронађено да се, на пример, у пљувачки повећава број одређених антитела.

Ритмички покрети дијафрагме, који иначе производе звук смеха, повећавају респираторну активност и доводе до повећаног уноса кисеоника у тело тако да се у целом телу повећава ћелијски метаболизам. Механички покрети дијафрагме врше неку врсту „масаже” унутрашњих органа, што повећава њихову прокрвљеност и убрзава варење и покретање црева.

Колико је све то важно, доказују истраживања која су показала да се људи који спадају у категорији срчаних болесника смеју 40 одсто мање него што је просек.

Због свега тога не смемо заборавити да се смејемо. Није добро када се на радном месту или у породици бар неколико пута дневно не чује здрав смех. То је онај смех када се смејемо са људима, а не када се смејемо људима. Колико је смех здрав, толико су исмевање и подсмех токсични. Једино је здрав смех заиста здрав, а неговање и изражавање осећања смешног јесте знак бриге и за себе и за друге.