Нове наде шаха

Пе­ша­ди­ја, ко­њи­ца, чак и то­по­ви во­ди­ли су ју­че љу­те бит­ке у цен­тру Бе­о­гра­да. Ко­ман­дан­ти ових фор­ма­ци­ја, ко­је су во­је­ва­ле у До­му Вој­ске Ср­би­је, би­ли су ма­хом – де­ца. Ни­су по­сре­ди би­ли, раз­у­ме се, пра­ви ору­жа­ни об­ра­чу­ни, већ они на 64 цр­но-бе­ла по­ља, на тур­ни­ру „Но­ве на­де ша­ха”. Реч је о дру­гом го­ди­шњем над­ме­та­њу ко­је ор­га­ни­зу­је Удру­же­ње за под­сти­ца­ње пред­у­зет­ни­штва „Жи­во­јин Ми­шић” у са­рад­њи с Вој­ном ака­де­ми­јом и Вој­ном гим­на­зи­јом.

Још пре све­ча­ног отва­ра­ња де­се­ти­не нај­мла­ђих так­ми­ча­ра за­у­зе­ли су по­зи­ци­је. Кон­цен­тра­ци­ја им је сва­ка­ко би­ла по­треб­на јер су ша­хов­ски са­то­ви на сто­ло­ви­ма ука­зи­ва­ли на ја­сна пра­ви­ла игре: де­сет ми­ну­та плус пет се­кун­ди по игра­чу за јед­ну пар­ти­ју. Осим пред­шко­ла­ца, на над­ме­та­њу су уче­ство­ва­ла и де­ца до де­сет, че­тр­на­ест и осам­на­ест го­ди­на али и од­ра­сли. Ро­ди­те­љи нај­мла­ђих ша­хи­ста и сви за­ин­те­ре­со­ва­ни гра­ђа­ни од­ме­ри­ли су зна­ње у ка­те­го­ри­ји ама­те­ра, пред­став­ни­ци ИТ сек­то­ра има­ли су, као спе­ци­јал­ни го­сти, за­се­бан тур­нир, а при­пад­ни­ци Вој­ске Ср­би­је ву­кли су по­те­зе у екип­ној кон­ку­рен­ци­ји. Ме­ђу сви­ма њи­ма је би­ло и но­си­ла­ца ти­ту­ла и ве­ле­мај­сто­ра.

Због ве­ли­ког ин­те­ре­со­ва­ња, це­ла дво­ра­на би­ла је ис­пу­ње­на ша­хов­ским сто­ло­ви­ма. Тај при­зор под­се­тио је на ста­ре да­не зда­ња у Фран­цу­ској ули­ци у ко­јем су се у про­шлом ве­ку одр­жа­ва­ла нај­зна­чај­ни­ја срп­ска, ју­го­сло­вен­ска и ме­ђу­на­род­на ша­хов­ска над­ме­та­ња. На то је под­се­тио и Не­бој­ша Ба­ра­лић, ме­ђу­на­род­ни ша­хов­ски су­ди­ја и је­дан од ор­га­ни­за­то­ра, до­да­ју­ћи да се овим тур­ни­ром шах по­сле две де­це­ни­је вра­ћа у зда­ње До­ма Вој­ске Ср­би­је.

„Та­ко­ђе, о зна­ча­ју тур­ни­ра го­во­ри већ ње­гов на­зив јер ово так­ми­че­ње оку­пља нај­у­спе­шни­ју срп­ску де­цу у ви­ше ста­ро­сних гру­па. Сам шах је ва­жан за њи­хов раз­вој, што је пре­по­зна­ла и др­жа­ва уво­де­ћи га пре се­дам го­ди­на као из­бор­ни пред­мет у шко­ле у Ср­би­ји. Чи­ње­ни­ца је да је на де­лу екс­пан­зи­ја уво­ђе­ња ша­ха у школ­ске си­сте­ме ши­ром све­та и то до­вољ­но го­во­ри о то­ме ко­ли­ко то­га ова древ­на игра мо­же да пру­жи, не са­мо у то­ку шко­ло­ва­ња већ и ка­сни­је, у жи­во­ту”, ис­та­као је Ба­ра­лић у из­ја­ви за наш лист.

Да шах под­сти­че ства­ра­лач­ке спо­соб­но­сти и код нај­мла­ђих, до­ка­за­ли су чла­но­ви хо­ра Пред­школ­ске уста­но­ве „11. април”, ме­ђу ко­ји­ма је та­ко­ђе би­ло уче­сни­ка тур­ни­ра. Они су на отва­ра­њу из­ве­ли те­мат­ску хим­ну ко­ју су са­ми ком­по­но­ва­ли, на­зва­ну „Шах је пра­ва ча­ро­ли­ја”. Сви ко­ји су у ту ча­ро­ли­ју хте­ли по­дроб­ни­је да се упу­те, мо­гли су да по­гле­да­ју и при­год­не при­руч­ни­ке из­ло­же­не на јед­ном од сто­ло­ва. Осим на­сло­ва као што су „Пут ка мај­стор­ству”, „Ша­хов­ске ми­ни­ја­ту­ре” или „Стра­те­ги­ја за­вр­шни­це”, би­ла је пред­ста­вље­на и мо­но­гра­фи­ја по­све­ће­на Жи­во­ји­ну Ми­ши­ћу. Коп­ча из­ме­ђу ве­ли­ког вој­ско­во­ђе, чи­ји се рат­ни учи­нак про­у­ча­ва на свим вој­ним ака­де­ми­ја­ма све­та, и ша­хов­ске ве­шти­не је­сте стра­те­ги­ја. По ње­му је на­зив по­не­ло и Удру­же­ње „Жи­во­јин Ми­шић”, чи­ја је пред­став­ни­ца Иво­на Јо­ва­но­вић из­ра­зи­ла на­ду да ће на на­ред­ном тур­ни­ру „Но­ве на­де ша­ха” Дом Вој­ске Ср­би­је би­ти пре­ма­ли за све уче­сни­ке.