Гори ли нуклеарно дугме за Будимпешту и Варшаву

Ипак, ни Брисел не би радо кренуо у процедуру која води на пут без повратка. Покретање „нуклеарне опције”, која значи финансијске санкције и губитак права гласа, нанео би штету и самој унији. Тако да статус ове две државе (Словачка и Чешка, које имају исти став о мигрантима, не експонирају се толико) зависи од уступака са обе стране.

У тој игри живаца за сада боље стоји мађарски премијер Виктор Орбан, према коме имају више стрпљења у Бриселу и који постепено и вешто предводи владу мењајући и властиту идеолошку оријентацију од стипендисте Џорџа Сороса до човека који јавно говори да је Соросов новац и утицај главни непријатељ мађарске националне политике.

Лидер пољске владајуће Странке права и правде Јарослав Качињски има ту „несрећу” да је на изборима крајем 2015. године до ногу потукао Грађанску платформу и њеног бившег лидера и премијера Пољске Доналда Туска, који је са те функције отишао на место председника Европског савета.

Немачка канцеларка Ангела Меркел у својим изјавама обазриво се односи према овим чланицама које су на првој линији ЕУ према истоку и југоистоку. Недавно је Меркелова, која негује пријатељске односе са пољском владом и редовно се сусреће са премијерком Беатом Шидло, рекла да се нада да ће напетости између ЕУ и држава чланица као што су Пољска и Мађарска бити решене дијалогом и да претње финансијским санкцијама не би биле прикладне у овом тренутку.

Пољска има негативан став према Русији и међу најгласнијим је чланицама које захтевају да НАТО баш на њиховој територији појача копнене снаге и стационира оружје. Мађарска је, с друге стране, важна јер представља готово несаломив бедем за неконтролисан продор миграната. Колико је то значајан пројекат за ЕУ јасно је и на основу тога што је ЕУ из својих фондова финансирала подизање ограде на мађарско-српској граници.

Осим тога, Мађарска и Пољска се држе заједно у погледу мигрантских квота и отпора који пружају Бриселу. Орбан је већ јасно рекао да никада неће подићи свој глас против Варшаве уколико дође до гласања о санкцијама ЕУ против ове чланице.

Оштрији тон у двојцу ЕУ Немачка–Француска могао би да унесе новоизабрани француски председник Емануел Макрон који је у предизборној кампањи, илуструјући своју непоколебљиву намеру да очува принципе ЕУ, рекао да ће, уколико победи, захтевати да се уведу санкције Мађарској и Пољској. Макрон је најавио да би, уколико буде изабран, у року од три месеца могла да буде донета таква одлука у вези са Пољском, против које је први пут од увођења рестриктивног члана у Лисабонском уговору 2014. године – покренут заштитни механизам.

Нови француски председник је споменуо и Мађарску, рекавши да не може ЕУ да има чланице као што су Пољска и Мађарска и проблеме у вези са универзитетима и образовањем, мигрантима или фундаменталним вредностима – и да не ради ништа.

Иако Пољска још није дошла на ред у Макроновом распореду, министри ЕУ су ипак одлучили да дијалог са Варшавом – одмрзну. Након што је Пољска гласала против Тусковог реизбора на нови мандат, а ЕУ га ипак изабрала, настала је ледена тишина. Пробијени су сви рокови које је Венецијанска и Европска комисија давала пољској влади – и није се догодило ништа. Потпредседник Комисије Франс Тимерманс је саопштио да даје предност дијалогу над санкцијама и да се нада да исто мисли и пољска влада. Биће ту још много прилика да мали улози превагну у великој игри.