Gori li nuklearno dugme za Budimpeštu i Varšavu

Ipak, ni Brisel ne bi rado krenuo u proceduru koja vodi na put bez povratka. Pokretanje „nuklearne opcije”, koja znači finansijske sankcije i gubitak prava glasa, naneo bi štetu i samoj uniji. Tako da status ove dve države (Slovačka i Češka, koje imaju isti stav o migrantima, ne eksponiraju se toliko) zavisi od ustupaka sa obe strane.

U toj igri živaca za sada bolje stoji mađarski premijer Viktor Orban, prema kome imaju više strpljenja u Briselu i koji postepeno i vešto predvodi vladu menjajući i vlastitu ideološku orijentaciju od stipendiste Džordža Sorosa do čoveka koji javno govori da je Sorosov novac i uticaj glavni neprijatelj mađarske nacionalne politike.

Lider poljske vladajuće Stranke prava i pravde Jaroslav Kačinjski ima tu „nesreću” da je na izborima krajem 2015. godine do nogu potukao Građansku platformu i njenog bivšeg lidera i premijera Poljske Donalda Tuska, koji je sa te funkcije otišao na mesto predsednika Evropskog saveta.

Nemačka kancelarka Angela Merkel u svojim izjavama obazrivo se odnosi prema ovim članicama koje su na prvoj liniji EU prema istoku i jugoistoku. Nedavno je Merkelova, koja neguje prijateljske odnose sa poljskom vladom i redovno se susreće sa premijerkom Beatom Šidlo, rekla da se nada da će napetosti između EU i država članica kao što su Poljska i Mađarska biti rešene dijalogom i da pretnje finansijskim sankcijama ne bi bile prikladne u ovom trenutku.

Poljska ima negativan stav prema Rusiji i među najglasnijim je članicama koje zahtevaju da NATO baš na njihovoj teritoriji pojača kopnene snage i stacionira oružje. Mađarska je, s druge strane, važna jer predstavlja gotovo nesalomiv bedem za nekontrolisan prodor migranata. Koliko je to značajan projekat za EU jasno je i na osnovu toga što je EU iz svojih fondova finansirala podizanje ograde na mađarsko-srpskoj granici.

Osim toga, Mađarska i Poljska se drže zajedno u pogledu migrantskih kvota i otpora koji pružaju Briselu. Orban je već jasno rekao da nikada neće podići svoj glas protiv Varšave ukoliko dođe do glasanja o sankcijama EU protiv ove članice.

Oštriji ton u dvojcu EU Nemačka–Francuska mogao bi da unese novoizabrani francuski predsednik Emanuel Makron koji je u predizbornoj kampanji, ilustrujući svoju nepokolebljivu nameru da očuva principe EU, rekao da će, ukoliko pobedi, zahtevati da se uvedu sankcije Mađarskoj i Poljskoj. Makron je najavio da bi, ukoliko bude izabran, u roku od tri meseca mogla da bude doneta takva odluka u vezi sa Poljskom, protiv koje je prvi put od uvođenja restriktivnog člana u Lisabonskom ugovoru 2014. godine – pokrenut zaštitni mehanizam.

Novi francuski predsednik je spomenuo i Mađarsku, rekavši da ne može EU da ima članice kao što su Poljska i Mađarska i probleme u vezi sa univerzitetima i obrazovanjem, migrantima ili fundamentalnim vrednostima – i da ne radi ništa.

Iako Poljska još nije došla na red u Makronovom rasporedu, ministri EU su ipak odlučili da dijalog sa Varšavom – odmrznu. Nakon što je Poljska glasala protiv Tuskovog reizbora na novi mandat, a EU ga ipak izabrala, nastala je ledena tišina. Probijeni su svi rokovi koje je Venecijanska i Evropska komisija davala poljskoj vladi – i nije se dogodilo ništa. Potpredsednik Komisije Frans Timermans je saopštio da daje prednost dijalogu nad sankcijama i da se nada da isto misli i poljska vlada. Biće tu još mnogo prilika da mali ulozi prevagnu u velikoj igri.