Школске с националном резервацијом

Носиће исте торбе са различитим уџбеницима. Седеће одвојено и похађати две школе под кровом једног те истог школског објекта.

Тако су одлучиле кантоналне власти Средњобосанског кантона (СБК), које све покушавају да образложе „захтевима родитеља”. А родитељи бошњачке деце захтевали су више права у оквиру хрватског наставног плана и програма, који је умногоме истоветан ономе у суседној Хрватској.  

И тако је настао зачарани круг у којем су кантоналне власти, предвођене Изетбеговићевом СДА и Човићевим ХДЗ-ом БиХ, „соломонски” решиле да се ђаци у школским клупама” поделе. Сретни што „ново решење” ипак неће „оптеретити буџет”.

А родитељи деце бошњачке националности, уверава у то Един Хозан, начелник општине Јајце, већ петнаест година узалудно су слали дописе министарству, захтевајући учење по босанском плану и програму „без икаквих подела и ускраћивања права другој деци”.  

У потрази за „миром у кући” одлучено је како ће од септембра деца у Јајцу поред постојеће две средње школе похађати и трећу. Та школа ће радити по босанском, тачније федералном плану и програму, за разлику од постојеће две које раде по хрватском.

У клупама две постојеће школе седеће хрватска деца, а у новој школи бошњачка. Они су само пре неколико месеци, огрнути заставама сва три народа на протесту против ђачких подела, чини се доста сложно, завапили против раздвајања.   

Сви су изгледи да ни неформална група професора и ученика „Боља школа”, успостављена у знак подршке ученицима који се противе поделама, неће успети у покушају да власти одговоре од намере раздвајања ђака.

„Наш предлог упућен властима јесте да се обустави успостава треће школе и да се обезбеде права оним ученицима који тренутно раде по хрватском плану и програму, а нису Хрвати. Да имају неку групу предмета. То је наше привремено и законски дозвољено експериментално решење. Ако се поделе десе, тада нема уназад или веома тешко”, рекла је за наш лист професорка Амела Кавазбашић из иницијативе „Боља школа”.  

Залажу се за то да се од наредне школске године направи заједнички план и програм, који би уважавао све разлике.  

„Школа не би требало да има национални предзнак, већ да се настава одвија на БХС језицима конститутивних народа. Да свако изабере који ће језик да слуша, да се уваже националне и културолошке различитости, али да постоји заједничко језгро. И да се деци у складу са њиховим избором истоветно напише и у сведочанству”, каже Кавазбашићева. Предлажу и промену грба на сведочанствима и прилику да се деца определе које ће предмете изучавати из националне групе предмета, као што су језици, историја и географија.  

Министарка Катица Черкез за Радио Слободна Европа предлоге иницијативе „Боља школа” проценила је као „неодговорне и неозбиљне” јер се не може „ад хок предлагати наставни план и програм”.

Чак и када би заживео предлог „Боље школе”, тешко да би се у Јајцу нашао ђак који би међу понуђеним БХС језицима изабрао онај са последњим словом. Од некада осам хиљада, Срба тамо безмало и нема.

„У Јајцу живи неколико стотина Срба, све стари, пензионери. Младих нема, можда понеки средњошколац, основца не знам ниједног. Стари умиру, све нас је мање”, каже нам Љупко Попратим, српски повратник и председник МЗ Ћусине.

Премда би се у оба ентитета – Српској и ФБиХ, могло наћи онолико увредљивог за бројчано мање народе колико и политикантства када се о томе „забрину” у политичким партијама, превирања у Јајцу емоције су узбуркала широм целог региона понајвише због одлучности ђака који су поручили: „Они су се уплашили наших пријатељстава, слоге и љубави које се међу нама рађају и хоће да нас поделе. Да све то покидају.”