Školske s nacionalnom rezervacijom

Nosiće iste torbe sa različitim udžbenicima. Sedeće odvojeno i pohađati dve škole pod krovom jednog te istog školskog objekta.

Tako su odlučile kantonalne vlasti Srednjobosanskog kantona (SBK), koje sve pokušavaju da obrazlože „zahtevima roditelja”. A roditelji bošnjačke dece zahtevali su više prava u okviru hrvatskog nastavnog plana i programa, koji je umnogome istovetan onome u susednoj Hrvatskoj.  

I tako je nastao začarani krug u kojem su kantonalne vlasti, predvođene Izetbegovićevom SDA i Čovićevim HDZ-om BiH, „solomonski” rešile da se đaci u školskim klupama” podele. Sretni što „novo rešenje” ipak neće „opteretiti budžet”.

A roditelji dece bošnjačke nacionalnosti, uverava u to Edin Hozan, načelnik opštine Jajce, već petnaest godina uzaludno su slali dopise ministarstvu, zahtevajući učenje po bosanskom planu i programu „bez ikakvih podela i uskraćivanja prava drugoj deci”.  

U potrazi za „mirom u kući” odlučeno je kako će od septembra deca u Jajcu pored postojeće dve srednje škole pohađati i treću. Ta škola će raditi po bosanskom, tačnije federalnom planu i programu, za razliku od postojeće dve koje rade po hrvatskom.

U klupama dve postojeće škole sedeće hrvatska deca, a u novoj školi bošnjačka. Oni su samo pre nekoliko meseci, ogrnuti zastavama sva tri naroda na protestu protiv đačkih podela, čini se dosta složno, zavapili protiv razdvajanja.   

Svi su izgledi da ni neformalna grupa profesora i učenika „Bolja škola”, uspostavljena u znak podrške učenicima koji se protive podelama, neće uspeti u pokušaju da vlasti odgovore od namere razdvajanja đaka.

„Naš predlog upućen vlastima jeste da se obustavi uspostava treće škole i da se obezbede prava onim učenicima koji trenutno rade po hrvatskom planu i programu, a nisu Hrvati. Da imaju neku grupu predmeta. To je naše privremeno i zakonski dozvoljeno eksperimentalno rešenje. Ako se podele dese, tada nema unazad ili veoma teško”, rekla je za naš list profesorka Amela Kavazbašić iz inicijative „Bolja škola”.  

Zalažu se za to da se od naredne školske godine napravi zajednički plan i program, koji bi uvažavao sve razlike.  

„Škola ne bi trebalo da ima nacionalni predznak, već da se nastava odvija na BHS jezicima konstitutivnih naroda. Da svako izabere koji će jezik da sluša, da se uvaže nacionalne i kulturološke različitosti, ali da postoji zajedničko jezgro. I da se deci u skladu sa njihovim izborom istovetno napiše i u svedočanstvu”, kaže Kavazbašićeva. Predlažu i promenu grba na svedočanstvima i priliku da se deca opredele koje će predmete izučavati iz nacionalne grupe predmeta, kao što su jezici, istorija i geografija.  

Ministarka Katica Čerkez za Radio Slobodna Evropa predloge inicijative „Bolja škola” procenila je kao „neodgovorne i neozbiljne” jer se ne može „ad hok predlagati nastavni plan i program”.

Čak i kada bi zaživeo predlog „Bolje škole”, teško da bi se u Jajcu našao đak koji bi među ponuđenim BHS jezicima izabrao onaj sa poslednjim slovom. Od nekada osam hiljada, Srba tamo bezmalo i nema.

„U Jajcu živi nekoliko stotina Srba, sve stari, penzioneri. Mladih nema, možda poneki srednjoškolac, osnovca ne znam nijednog. Stari umiru, sve nas je manje”, kaže nam Ljupko Popratim, srpski povratnik i predsednik MZ Ćusine.

Premda bi se u oba entiteta – Srpskoj i FBiH, moglo naći onoliko uvredljivog za brojčano manje narode koliko i politikantstva kada se o tome „zabrinu” u političkim partijama, previranja u Jajcu emocije su uzburkala širom celog regiona ponajviše zbog odlučnosti đaka koji su poručili: „Oni su se uplašili naših prijateljstava, sloge i ljubavi koje se među nama rađaju i hoće da nas podele. Da sve to pokidaju.”