И коса памти узимање дроге

– Улога судске медицине није само да обезбеђује доказе за суд, већ и да помогне у превенцији умирања. Истраживали смо утицај дрога на настанак саобраћајних несрећа. Наши подаци су указали на то да су одређене дроге имају већи утицај на безбедност саобраћаја, што је иницирало законске промене, на нивоу државе, а тиме је унапређена превенција несрећа и повећана безбедност у саобраћају. Истраживање је спроведено на узорку од преко 4.000 случајева из целе Аустралије. Утврдили смо да канабис, метамфетамини и „екстази” удвостручавају, или чак утростручавају, ризик од настанка саобраћајних несрећа – каже Димитри Герустамулос у разговору за „Политику”.

Реч је о супстанцама које немају терапеутска својства, па није било тешко прописати строге казне за оне који седну за волан под утицајем ових дрога. Питамо да ли за резултате аустралијског истраживања знају надлежни у земљама које су легализовале марихуану.

– У америчким државама Колорадо и Вашингтон, где је марихуана легализована, дошло је до пораста броја ургентних пријема у болнице и до повећања броја саобраћајних несрећа. Када неко користи канабис, то је исто као да има један промил алкохола у крви, што удвостручује ризик да проузрокује саобраћајну несрећу. Реакције таквог возача су знатно успорене – каже Герустамулос.

Поред алкохола и кокаина, а последњих година и синтетичких дрога, за безбедност саобраћаја су ризични и лекови који се издају на рецепт, као што су антидепресиви, у случају злоупотребе или стварања зависности, додаје професор.

Форензичка токсикологија понекад даје кључне доказе у истрагама кривичних дела, али њени домети су много шири, пре свега превентивни. Није једини циљ да лабораторијске анализе доведу некога пред суд и у затвор. Мисија форензичара токсиколога је да поуче грађане о ризицима и да спрече трагедије, истиче наш саговорник.

– Неопходно је да судска медицина буде независна, како од полиције и правосуђа, тако и од клијената. Само с независном судском медицином правосуђе може адекватно да истражује злочине убиства и читав спектар других кривичних дела – каже Герустамулос.

У Аустралији је законом обезбеђена независност судске медицине, иако је финансира држава.

– Институт за судску медицину Викторије је независна установа, иако наш буџет највећим делом долази од Министарства правде, али ми имамо посебан закон којим смо установљени и који нам гарантује независност. Патолози, токсиколози и истражитељи заједно раде на истраживању узрока смрти, али то не радимо само да би случајеви добили судски епилог, већ пре свега да утврдимо да ли постоји могућност да се спречи таква или слична смрт у будућности – каже Димитри Герустамулос.

Професор судске медицине др Ђорђе Алемпијевић каже да наши стручњаци имају информације из прве руке о најсавременијим трендовима у науци, јер Медицински факултет омогућава гостовање истакнутих стручњака из света. Професор Герустамулос имао је прилику да види и лабораторију за дрогу, која је најмодернија и најопремљенија оваква лабораторија на Балкану.

– Аустралија нема то што Србија има – рекао је Герустамулос када је видео најсавременије апарате и технику у Институту за судску медицину.

Лабораторија за токсиколошке анализе постоји у Београду још од 1860. године. Данас у најмодернијем издању ради за потребе тужилаштава и специјализованих здравствених установа које се баве лечењем зависности. Њен званичан назив је Референтна лабораторија за идентификацију и испитивање психоактивних контролисаних супстанци.

– Ово је једина лабораторија на Балкану која има све аналитичке инструменте потребне за идентификацију дрога на једном месту – каже руководилац лабораторије Вера Лукић.

Реч је о веома скупој опреми, која је донација Европске уније, а лабораторија је установљена у оквиру сарадње Медицинског факултета и Министарства здравља Републике Србије, у оквиру пројекта „Имплементација стратегије за борбу против злоупотребе дрога”.

За анализу 100 евра

Токсиколошка лабораторија у Београду има све већи број захтева родитеља који достављају узорке косе своје деце у жељи да сазнају да ли она користе дрогу, каже Вера Лукић.

– Када особа узме дрогу, она се за око 15 дана инкорпорира у корен длаке и затим улази у чврсти део власи. Како коса расте, тако се и тај траг дроге помера и задржава у том делу длаке. Коса расте око сантиметар и по на месечном нивоу, па се може утврдити чак и време узимања дроге с обзиром на место трага у дужини косе – каже Вера Лукић.

Захтеви за овакву анализу стижу и из земаља у окружењу, које немају ову могућност у својим лабораторијама. Цена анализе је око 100 евра, а за анализу није довољна једна влас, него је потребно доставити узорак косе дебљине хемијске оловке.

– Једна госпођа нам је чак из Италије послала узорке свог супруга и сина, али су длаке биле с браде, јер су обојица ћелави. Свако јутро је прикупљала длачице, које су остале на бријачима. У оба узорка смо пронашли кокаин – каже наша саговорница.