I kosa pamti uzimanje droge

– Uloga sudske medicine nije samo da obezbeđuje dokaze za sud, već i da pomogne u prevenciji umiranja. Istraživali smo uticaj droga na nastanak saobraćajnih nesreća. Naši podaci su ukazali na to da su određene droge imaju veći uticaj na bezbednost saobraćaja, što je iniciralo zakonske promene, na nivou države, a time je unapređena prevencija nesreća i povećana bezbednost u saobraćaju. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od preko 4.000 slučajeva iz cele Australije. Utvrdili smo da kanabis, metamfetamini i „ekstazi” udvostručavaju, ili čak utrostručavaju, rizik od nastanka saobraćajnih nesreća – kaže Dimitri Gerustamulos u razgovoru za „Politiku”.

Reč je o supstancama koje nemaju terapeutska svojstva, pa nije bilo teško propisati stroge kazne za one koji sednu za volan pod uticajem ovih droga. Pitamo da li za rezultate australijskog istraživanja znaju nadležni u zemljama koje su legalizovale marihuanu.

– U američkim državama Kolorado i Vašington, gde je marihuana legalizovana, došlo je do porasta broja urgentnih prijema u bolnice i do povećanja broja saobraćajnih nesreća. Kada neko koristi kanabis, to je isto kao da ima jedan promil alkohola u krvi, što udvostručuje rizik da prouzrokuje saobraćajnu nesreću. Reakcije takvog vozača su znatno usporene – kaže Gerustamulos.

Pored alkohola i kokaina, a poslednjih godina i sintetičkih droga, za bezbednost saobraćaja su rizični i lekovi koji se izdaju na recept, kao što su antidepresivi, u slučaju zloupotrebe ili stvaranja zavisnosti, dodaje profesor.

Forenzička toksikologija ponekad daje ključne dokaze u istragama krivičnih dela, ali njeni dometi su mnogo širi, pre svega preventivni. Nije jedini cilj da laboratorijske analize dovedu nekoga pred sud i u zatvor. Misija forenzičara toksikologa je da pouče građane o rizicima i da spreče tragedije, ističe naš sagovornik.

– Neophodno je da sudska medicina bude nezavisna, kako od policije i pravosuđa, tako i od klijenata. Samo s nezavisnom sudskom medicinom pravosuđe može adekvatno da istražuje zločine ubistva i čitav spektar drugih krivičnih dela – kaže Gerustamulos.

U Australiji je zakonom obezbeđena nezavisnost sudske medicine, iako je finansira država.

– Institut za sudsku medicinu Viktorije je nezavisna ustanova, iako naš budžet najvećim delom dolazi od Ministarstva pravde, ali mi imamo poseban zakon kojim smo ustanovljeni i koji nam garantuje nezavisnost. Patolozi, toksikolozi i istražitelji zajedno rade na istraživanju uzroka smrti, ali to ne radimo samo da bi slučajevi dobili sudski epilog, već pre svega da utvrdimo da li postoji mogućnost da se spreči takva ili slična smrt u budućnosti – kaže Dimitri Gerustamulos.

Profesor sudske medicine dr Đorđe Alempijević kaže da naši stručnjaci imaju informacije iz prve ruke o najsavremenijim trendovima u nauci, jer Medicinski fakultet omogućava gostovanje istaknutih stručnjaka iz sveta. Profesor Gerustamulos imao je priliku da vidi i laboratoriju za drogu, koja je najmodernija i najopremljenija ovakva laboratorija na Balkanu.

– Australija nema to što Srbija ima – rekao je Gerustamulos kada je video najsavremenije aparate i tehniku u Institutu za sudsku medicinu.

Laboratorija za toksikološke analize postoji u Beogradu još od 1860. godine. Danas u najmodernijem izdanju radi za potrebe tužilaštava i specijalizovanih zdravstvenih ustanova koje se bave lečenjem zavisnosti. Njen zvaničan naziv je Referentna laboratorija za identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

– Ovo je jedina laboratorija na Balkanu koja ima sve analitičke instrumente potrebne za identifikaciju droga na jednom mestu – kaže rukovodilac laboratorije Vera Lukić.

Reč je o veoma skupoj opremi, koja je donacija Evropske unije, a laboratorija je ustanovljena u okviru saradnje Medicinskog fakulteta i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, u okviru projekta „Implementacija strategije za borbu protiv zloupotrebe droga”.

Za analizu 100 evra

Toksikološka laboratorija u Beogradu ima sve veći broj zahteva roditelja koji dostavljaju uzorke kose svoje dece u želji da saznaju da li ona koriste drogu, kaže Vera Lukić.

– Kada osoba uzme drogu, ona se za oko 15 dana inkorporira u koren dlake i zatim ulazi u čvrsti deo vlasi. Kako kosa raste, tako se i taj trag droge pomera i zadržava u tom delu dlake. Kosa raste oko santimetar i po na mesečnom nivou, pa se može utvrditi čak i vreme uzimanja droge s obzirom na mesto traga u dužini kose – kaže Vera Lukić.

Zahtevi za ovakvu analizu stižu i iz zemalja u okruženju, koje nemaju ovu mogućnost u svojim laboratorijama. Cena analize je oko 100 evra, a za analizu nije dovoljna jedna vlas, nego je potrebno dostaviti uzorak kose debljine hemijske olovke.

– Jedna gospođa nam je čak iz Italije poslala uzorke svog supruga i sina, ali su dlake bile s brade, jer su obojica ćelavi. Svako jutro je prikupljala dlačice, koje su ostale na brijačima. U oba uzorka smo pronašli kokain – kaže naša sagovornica.