Турска подиже нове зидове

Незапамћена економска криза и ратови на северу Африке, на Блиском истоку и у Азији покренули су реке људи који сада лутају меридијанима у потрази за „бољим животом”.

У Анкари најновији потез објашњавају: терористичка Радничка партија Курдистана (ПКК) има своје логоре у иранским местима Моку, Дамбату, Навару, Котру, Кенерешу и Шехидану. Тамо је најмање 800 до хиљаду екстремиста који повремено упадају у Анадолију, изводе оружане нападе и поново се враћају у Иран.

„Ми ћемо изградити зид дуг 70 километара уз иранску границу у провинцијама Агри и Игдир. У другим деловима биће постављене металне мреже, монтиране осматрачнице и рефлектори”, преноси истанбулски „Хуријет” објашњење турских званичника.

Радови на подизању физичких препрека према Сирији су увелико одмакли: три метра високи зид од бетонских блокова већ је постављен на 550 километара границе између две земље. Та баријера треба да помогне војсци и полицији да лакше изађе на крај и са припадницима ПКК и џихадистима Исламске државе. На удару ће се наћи и сиријски „курдски терористи” (Јединице за заштиту народа), које подржавају Москва и Вашингтон јер се од првог дана истински боре против исламских екстремиста. У Анкари их, међутим, оптужују да су они терористи, да прогоне Арапе и Туркмене и да покушавају да разбију територијално јединство Сирије и створе своју аутономну област на северу суседне земље.

Турски зид према Сирији, који треба да се заврши до краја године, имаће укупно  910 километара. Биће то највећи такав објекат на свету после Кинеског зида који је грађен вековима и протеже се на на неколико хиљада километара. Чим је засео у председничку клупу и Доналд Трамп је најавио да ће подићи зид према Мексику од  скоро 1.100 километара, дакле биће дужи од турског на граници према Сирији.

Када је кренуо незапамћени талас избеглица Мађарска је на својим јужним границама подигла зид дуг 170 километара и успела је да заустави талас избеглица које стижу са Блиског истока и Азије. Будимпешта сада најављује нове баријере. Грчка је у највећем јеку економске кризе поставила бодљикаву жицу уз пограничну реку Марицу према Турској. То је само ублажило удар бескућника који сада стижу пренатрпаним чамцима преко Егејског мора и запосели су многа острва. Препреке за избеглице увелико поставља и Бугарска пошто се страхује да би Анкара могла да подигне рампе на својим западним границама због неспоразума са Европском унијом који се све чешће јављају у спровођењу договора о решавању мигрантске кризе који је у Бриселу постигнут у марту 2016. године. Како је кренуло  постављање граничних баријера се неће на томе завршити, поготово што се не види скори крај сукобима на Блиском истоку који су изазивали највећи талас избеглица у годинама после Другог светског рата.

Влада у Анкари је недавно најавила да ће суспендовати тај договор са ЕУ уколико Брисел не уплати обећану помоћ од три милијарде евра, не укине визе за њене држављане и не убрза приступне преговоре који се годинама врте у месту. Многи се питају шта ће се десити уколико Турска заиста отвори своје границе за избеглице које свакодневно стижу са Блиског истока и из северне Африке. Западна Европа би се у том случају сигурно суочила са проблемима какви се, када је реч о мигрантима, не памте последњих деценија. На просторима Анадолије привремено уточиште је нашла армија од три милиона бескућника који грчевито, често не бирајући средства, покушавају да се домогну „бољег живота” у Немачкој, Шведској, Белгији, Холандији, Француској, Швајцарској.