Turska podiže nove zidove

Nezapamćena ekonomska kriza i ratovi na severu Afrike, na Bliskom istoku i u Aziji pokrenuli su reke ljudi koji sada lutaju meridijanima u potrazi za „boljim životom”.

U Ankari najnoviji potez objašnjavaju: teroristička Radnička partija Kurdistana (PKK) ima svoje logore u iranskim mestima Moku, Dambatu, Navaru, Kotru, Kenerešu i Šehidanu. Tamo je najmanje 800 do hiljadu ekstremista koji povremeno upadaju u Anadoliju, izvode oružane napade i ponovo se vraćaju u Iran.

„Mi ćemo izgraditi zid dug 70 kilometara uz iransku granicu u provincijama Agri i Igdir. U drugim delovima biće postavljene metalne mreže, montirane osmatračnice i reflektori”, prenosi istanbulski „Hurijet” objašnjenje turskih zvaničnika.

Radovi na podizanju fizičkih prepreka prema Siriji su uveliko odmakli: tri metra visoki zid od betonskih blokova već je postavljen na 550 kilometara granice između dve zemlje. Ta barijera treba da pomogne vojsci i policiji da lakše izađe na kraj i sa pripadnicima PKK i džihadistima Islamske države. Na udaru će se naći i sirijski „kurdski teroristi” (Jedinice za zaštitu naroda), koje podržavaju Moskva i Vašington jer se od prvog dana istinski bore protiv islamskih ekstremista. U Ankari ih, međutim, optužuju da su oni teroristi, da progone Arape i Turkmene i da pokušavaju da razbiju teritorijalno jedinstvo Sirije i stvore svoju autonomnu oblast na severu susedne zemlje.

Turski zid prema Siriji, koji treba da se završi do kraja godine, imaće ukupno  910 kilometara. Biće to najveći takav objekat na svetu posle Kineskog zida koji je građen vekovima i proteže se na na nekoliko hiljada kilometara. Čim je zaseo u predsedničku klupu i Donald Tramp je najavio da će podići zid prema Meksiku od  skoro 1.100 kilometara, dakle biće duži od turskog na granici prema Siriji.

Kada je krenuo nezapamćeni talas izbeglica Mađarska je na svojim južnim granicama podigla zid dug 170 kilometara i uspela je da zaustavi talas izbeglica koje stižu sa Bliskog istoka i Azije. Budimpešta sada najavljuje nove barijere. Grčka je u najvećem jeku ekonomske krize postavila bodljikavu žicu uz pograničnu reku Maricu prema Turskoj. To je samo ublažilo udar beskućnika koji sada stižu prenatrpanim čamcima preko Egejskog mora i zaposeli su mnoga ostrva. Prepreke za izbeglice uveliko postavlja i Bugarska pošto se strahuje da bi Ankara mogla da podigne rampe na svojim zapadnim granicama zbog nesporazuma sa Evropskom unijom koji se sve češće javljaju u sprovođenju dogovora o rešavanju migrantske krize koji je u Briselu postignut u martu 2016. godine. Kako je krenulo  postavljanje graničnih barijera se neće na tome završiti, pogotovo što se ne vidi skori kraj sukobima na Bliskom istoku koji su izazivali najveći talas izbeglica u godinama posle Drugog svetskog rata.

Vlada u Ankari je nedavno najavila da će suspendovati taj dogovor sa EU ukoliko Brisel ne uplati obećanu pomoć od tri milijarde evra, ne ukine vize za njene državljane i ne ubrza pristupne pregovore koji se godinama vrte u mestu. Mnogi se pitaju šta će se desiti ukoliko Turska zaista otvori svoje granice za izbeglice koje svakodnevno stižu sa Bliskog istoka i iz severne Afrike. Zapadna Evropa bi se u tom slučaju sigurno suočila sa problemima kakvi se, kada je reč o migrantima, ne pamte poslednjih decenija. Na prostorima Anadolije privremeno utočište je našla armija od tri miliona beskućnika koji grčevito, često ne birajući sredstva, pokušavaju da se domognu „boljeg života” u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Švajcarskoj.