Иран спаја Трампа, Арапе и Израел

Трамп је у Ријаду пред лидерима арапског и муслиманског света говори о миру и борби против тероризма – симптоматично избацујући његову „радикалну исламску” компоненту коју је користио током оштре антимуслиманске предизборне кампање – али заједнички именитељ приближавања конзервативним монархијама Залива и десничарима у Израелу је – Иран. „Оно што се догодило са Ираном је многе делове Блиског истока упутило према Израелу”, изјавио је Трамп јуче по доласку у Јерусалим, подсећајући да се те земље „не тако давно нису добро осећале због Израела”.

За разлику од Барака Обаме, који је споразум Ирана и пет светских сила о нуклеарном програму од пре две године сматрао својим највећим спољнополитичким достигнућем, Трамп га описује као „најгори уговор икад потписан”, па је тако на истој платформи окупио Саудијце и Израелце који не верују да режим у Техерану једног дана неће направити атомску бомбу.

Потискујући у заборав чињеницу да је највећи број терориста који су напали Америку 11. септембра 2000. долазио из Саудијске Арабије – земље којој су САД сада продале оружја за више од 110 милијарди долара – Трамп издваја режим у Техерану као искључиво одговоран за агресије по региону и за спонзорисање тероризма.

Показујући одлучност која треба да буде у контрасту са попустљивошћу каква се приписује Обами због односа према Ирани или рату у Сирији, Трамп се определио за наставак америчке конфронтације са Ираном и опасно подстицање сукоба сунита и шиита који се шири Блиским истоком.

Трамп је тиме у старту обезбедио аплаузе Саудијаца, па није необично да је његов дочек био је у оштрој супротности с последњом посетом Обаме кога краљ Салман није ни поздравио на аеродрому, већ је послао градоначелника Ријада. „Ирански режим представља врх копља глобалног тероризма”, изјавио је саудијски монарх коме је Техеран не само ривал у исламском свету већ и директан противник на фронтовима од Либана и Сирије, до Ирака и Јемена.

Са идејом да Иран буде амалгам окупљања Арапа и Израелаца Трамп је допутовао у Израел где је имао одвојене разговоре са премијером Бенјамином Нетанијахуом у Јерусалиму и палестинским председником Махмудом Абасом у Витлејему.

Нетанијаху је веома задовољан што има саговорника који дели његову забринутост око Ирана и разуме „егзистенцијалне страхове” од техеранских ајатолаха, па је Трампу олакшан посао да поправи односе са стратешким савезником који су током Обаминих осам година пали на најнижи ниво у седам деценија.

Трамп, тек шести амерички председник који посећује Израел од његовог стварања 1948. и први активни шеф Беле куће који је обишао Стари град у Јерусалиму, допутовао је са нескривеном амбицијом да обнови израелско-палестинске мировне преговоре прекинуте пре три године. „Током мог путовања последњих дана пронашао сам нове поводе за наду. Пред нама је ретка прилика да донесемо безбедност, стабилност и мир овом региону и његовим народима, да поразимо тероризам и креирамо будућност хармоније, просперитета и мира, али тамо можемо да доспемо само радећи заједно. Нема другог пута”, изјавио је Трамп по доласку.

Посета био требало да буде врхунац Трамповог неоубичајено методичног приступа израелско-палестинском конфликту. Он прикупља мишљења израелског премијера и палестинског председника, коментаре препушта својим посредницима, али све опције чува за себе.

Иако је то на неки начина супротно Трамповим амбицијама да „оствари немогуће” и доведе до мировног споразума у који многи данас сумњају, Трамп је уверен да пред собом има довољно времена да успе на терену на коме су сви његови претходници доживљавали поразе. „Мислим да постоји веома велика могућност да направимо споразум”, резимирао је у интервјуу за „Израел хајом” Трамп своје утиске после овогодишњих сусрета са лидерима Израела, Јордана, Египта и Палестине.

Трамп дуже време изражава жељу за „постизањем коначног договора” уз помоћ Египта и Јордана, а недавно је недвосмислено потврдио подршку решењу израелско-палестинског конфликта по формули две државе коју је почетком године доводио у питање.

Трамп и Палестинцима нешто нуди. Први сигнал добре воље је да председника изгледа напушта ентузијазам да – супротно ставовима међународне заједнице али и претходних администрација у Вашингтону – америчку амбасаду из Тел Авива пресели за Јерусалим.

Бела кућа је од изралеске владе затражила развој програма за побољшање палестинске економије и квалитета живота Палестинаца на окупираним територијама, чиме Америка показује да жели да сачува умереног Абаса чија је власт угрожена незадовољством на Западној обали којом управља. Такви напори помогли би дипломатији да успешно обнови мировне преговоре.

Нетанијаху се сложио да ограничи градњу илегалних насеља на Западној обали и по Источном Јерусалиму јер јудаизација те земље директно спречава формирање независне палестинске државе. Израелски медији помињу да је премијер спреман да позитивно одговори на серију америчких принципа за консолидацију мировне иницијативе током наредних 12-16 месеци, пре свега на плану економске помоћи Палестинцима.

Трампов приступ конфликту је умногоме друкчији од ранијих. Док су његови претходници веровали да мир са Палестинцима доноси мир читавом арапском свету, он полази од тога да ће мир са Арапима омогућити мир Палестинцима који решења морају да нађу у директним преговорима са Израелом, уз помоћ САД.