Iran spaja Trampa, Arape i Izrael

Tramp je u Rijadu pred liderima arapskog i muslimanskog sveta govori o miru i borbi protiv terorizma – simptomatično izbacujući njegovu „radikalnu islamsku” komponentu koju je koristio tokom oštre antimuslimanske predizborne kampanje – ali zajednički imenitelj približavanja konzervativnim monarhijama Zaliva i desničarima u Izraelu je – Iran. „Ono što se dogodilo sa Iranom je mnoge delove Bliskog istoka uputilo prema Izraelu”, izjavio je Tramp juče po dolasku u Jerusalim, podsećajući da se te zemlje „ne tako davno nisu dobro osećale zbog Izraela”.

Za razliku od Baraka Obame, koji je sporazum Irana i pet svetskih sila o nuklearnom programu od pre dve godine smatrao svojim najvećim spoljnopolitičkim dostignućem, Tramp ga opisuje kao „najgori ugovor ikad potpisan”, pa je tako na istoj platformi okupio Saudijce i Izraelce koji ne veruju da režim u Teheranu jednog dana neće napraviti atomsku bombu.

Potiskujući u zaborav činjenicu da je najveći broj terorista koji su napali Ameriku 11. septembra 2000. dolazio iz Saudijske Arabije – zemlje kojoj su SAD sada prodale oružja za više od 110 milijardi dolara – Tramp izdvaja režim u Teheranu kao isključivo odgovoran za agresije po regionu i za sponzorisanje terorizma.

Pokazujući odlučnost koja treba da bude u kontrastu sa popustljivošću kakva se pripisuje Obami zbog odnosa prema Irani ili ratu u Siriji, Tramp se opredelio za nastavak američke konfrontacije sa Iranom i opasno podsticanje sukoba sunita i šiita koji se širi Bliskim istokom.

Tramp je time u startu obezbedio aplauze Saudijaca, pa nije neobično da je njegov doček bio je u oštroj suprotnosti s poslednjom posetom Obame koga kralj Salman nije ni pozdravio na aerodromu, već je poslao gradonačelnika Rijada. „Iranski režim predstavlja vrh koplja globalnog terorizma”, izjavio je saudijski monarh kome je Teheran ne samo rival u islamskom svetu već i direktan protivnik na frontovima od Libana i Sirije, do Iraka i Jemena.

Sa idejom da Iran bude amalgam okupljanja Arapa i Izraelaca Tramp je doputovao u Izrael gde je imao odvojene razgovore sa premijerom Benjaminom Netanijahuom u Jerusalimu i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom u Vitlejemu.

Netanijahu je veoma zadovoljan što ima sagovornika koji deli njegovu zabrinutost oko Irana i razume „egzistencijalne strahove” od teheranskih ajatolaha, pa je Trampu olakšan posao da popravi odnose sa strateškim saveznikom koji su tokom Obaminih osam godina pali na najniži nivo u sedam decenija.

Tramp, tek šesti američki predsednik koji posećuje Izrael od njegovog stvaranja 1948. i prvi aktivni šef Bele kuće koji je obišao Stari grad u Jerusalimu, doputovao je sa neskrivenom ambicijom da obnovi izraelsko-palestinske mirovne pregovore prekinute pre tri godine. „Tokom mog putovanja poslednjih dana pronašao sam nove povode za nadu. Pred nama je retka prilika da donesemo bezbednost, stabilnost i mir ovom regionu i njegovim narodima, da porazimo terorizam i kreiramo budućnost harmonije, prosperiteta i mira, ali tamo možemo da dospemo samo radeći zajedno. Nema drugog puta”, izjavio je Tramp po dolasku.

Poseta bio trebalo da bude vrhunac Trampovog neoubičajeno metodičnog pristupa izraelsko-palestinskom konfliktu. On prikuplja mišljenja izraelskog premijera i palestinskog predsednika, komentare prepušta svojim posrednicima, ali sve opcije čuva za sebe.

Iako je to na neki načina suprotno Trampovim ambicijama da „ostvari nemoguće” i dovede do mirovnog sporazuma u koji mnogi danas sumnjaju, Tramp je uveren da pred sobom ima dovoljno vremena da uspe na terenu na kome su svi njegovi prethodnici doživljavali poraze. „Mislim da postoji veoma velika mogućnost da napravimo sporazum”, rezimirao je u intervjuu za „Izrael hajom” Tramp svoje utiske posle ovogodišnjih susreta sa liderima Izraela, Jordana, Egipta i Palestine.

Tramp duže vreme izražava želju za „postizanjem konačnog dogovora” uz pomoć Egipta i Jordana, a nedavno je nedvosmisleno potvrdio podršku rešenju izraelsko-palestinskog konflikta po formuli dve države koju je početkom godine dovodio u pitanje.

Tramp i Palestincima nešto nudi. Prvi signal dobre volje je da predsednika izgleda napušta entuzijazam da – suprotno stavovima međunarodne zajednice ali i prethodnih administracija u Vašingtonu – američku ambasadu iz Tel Aviva preseli za Jerusalim.

Bela kuća je od izraleske vlade zatražila razvoj programa za poboljšanje palestinske ekonomije i kvaliteta života Palestinaca na okupiranim teritorijama, čime Amerika pokazuje da želi da sačuva umerenog Abasa čija je vlast ugrožena nezadovoljstvom na Zapadnoj obali kojom upravlja. Takvi napori pomogli bi diplomatiji da uspešno obnovi mirovne pregovore.

Netanijahu se složio da ograniči gradnju ilegalnih naselja na Zapadnoj obali i po Istočnom Jerusalimu jer judaizacija te zemlje direktno sprečava formiranje nezavisne palestinske države. Izraelski mediji pominju da je premijer spreman da pozitivno odgovori na seriju američkih principa za konsolidaciju mirovne inicijative tokom narednih 12-16 meseci, pre svega na planu ekonomske pomoći Palestincima.

Trampov pristup konfliktu je umnogome drukčiji od ranijih. Dok su njegovi prethodnici verovali da mir sa Palestincima donosi mir čitavom arapskom svetu, on polazi od toga da će mir sa Arapima omogućiti mir Palestincima koji rešenja moraju da nađu u direktnim pregovorima sa Izraelom, uz pomoć SAD.