Стижу рате и тешко раздуживање са „Дајнерсом”

– Следећа рата ми износи око 38.000 динара и морам да је платим за два дана. До септембра када се раздужујем укупно ћу издвојити нешто више од 60 хиљада динара – каже наша читатељка која је „Дајнерс” картицу користила пуних 17 година.

Иначе сви корисници ових картица јуче су почели да добијају СМС обавештења да своје месечне обавезе могу да измире уплатом на шалтерима Адико и ОТП банке. Већина је у дилеми да ли је ово сигуран начин будући да је „Дајнерс” у стечају.

Душан Узелац, директор финансијског портала „Каматица”, саветује свим корисницима ових картица да се према информацији о стечају „Дајнерс клуб интернешенела” не опходе као према могућности избегавања обавеза.

– Уговором су се обавезали да ће измиривати своје рачуне. Нове околности ту ништа не мењају. Рате ће кад-тад доћи на наплату. Зато је важно да гледају како да то заврше у складу са уговором и да не нарушавају финансијску конструкцију – објашњава Узелац.

Стечајне активности доносе и новине, тако да би сви они који су у заостатку или не измирују на време обавезе према „Дајнерсу” требало што пре то да ураде, наглашава наш саговорник. Јер се може очекивати већи притисак за наплату потраживања, како би се намирили повериоци.

– Грађани који су у прекорачењу ускоро могу да очекују позив и писано обавештење да измире обавезе. То је логично јер стечајна управа полази управо од тога ко им дугује и коме дугују. Ипак, сматрам да ће највећи притисак генерисати повериоци. За разлику од других картичара иза којих стоје банке (које би у овом случају биле одговорне) „Дајнерс” је специфична форма која није везана за банку и сва одговорност је на њима – објашњава Узелац и додаје да је велико питање да ли ће се после овог краха опоравити на нашем тржишту и да ли ће их неко после свега прихватити у платни систем. И „Дајнерс” је јуче саветовао кориснике да редовно измирују доспеле обавезе, како би избегли евентуалне накнадне трошкове који могу да се појаве у случају неплаћања.

– У тренутку службеног отварања стечајног поступка, надлежност свих органа управљања, руковођења и заступања над пословима стечајног дужника преузима именовани стечајни управник по службеној дужности. Даље одлуке у вези са пословањем ДЦИБ-а биће у његовој надлежности – кажу за „Политику” у овој компанији.

Према мишљењу адвоката Војина Биљића следи дуг и тежак стечајни поступак над „Дајнерсом”.

– Сигурно ће бити и преклапања надлежности између различитих органа власти. То је на неки начин потврдила и Народна банка саопштењем из кога се закључује да је посао који је „Дајнерс” обављао у Србији негде између пружања финансијских услуга и послова платног промета. Можемо основано да поставимо питање колика је одговорност и државе, пре свега у нечињењу, имајући у виду то да је (без обзира на облик организације) неко ко се бави платним картицама сврстан у ред послова платног промета, односно, кредитирања, за шта је искључива надлежност НБС. Она као регулатор има кључну функцију у регулисању ових активности – објашњава Биљић.

Он каже да би повериоци требало да воде рачуна о роковима из стечајног поступка, односно да благовремено пријаве потраживања. За грађане је битно да детаљно прочитају своје уговоре и инсистирају на томе да као савесне стране у тим уговорима не смеју да трпе никакву штету због евентуалне несавесности друге стране, укључујући и државу.

Регионални играч пола века

„Дајнерс клуб” је на тржишту бивше Југославије присутан од 1969, кад је потписан франшизни уговор с друштвом „Дајнерс клуб интернешенел”. Овим уговором „Дајнерс” је била прва картица која је ушла на тржиште земаља у региону. У почетку је пословала у оквиру посебног сектора предузећа „Генералтурист”, када је 1984. године основано посебно одељење под називом „Кредитне картице у туризму”. Усклађивањем према тадашњем Закону о предузећима 1990. „Дајнерс” је постао самостална радна организација, а 1992. године је из друштвеног предузећа постао акционарско друштво „Дајнерс клуб Адријатик”.

– Оснивањем новог друштва потписан је и нови франшизни уговор којим је ова компанија добила право пословања за земље целе бивше Југославије, а после и за Албанију, Бугарску и Румунију. У децембру 2007. стигла је и дозвола и за мађарско тржиште. Под овим именом „Дајнерс” је пословао све до почетка 2007. када га у целости купује Ерсте банка из Беча, чиме је постао члан Ерсте групе. Као резултат преузимања је и промена имена у „Ерсте кард клуб”, наведено је у решењу о одобравању концентрације „Дајнерса” и „Ерсте кард клуба” који је у јануару ове године донела Комисија за заштиту конкуренције да би у марту ове године „Дајнерс клуб” из Београда прешао у руке „Ерсте кард клуба”. Нови власник је тек после купопродаје уочио неправилности у финансијским извештајима компаније коју је купио.