Stižu rate i teško razduživanje sa „Dajnersom”

– Sledeća rata mi iznosi oko 38.000 dinara i moram da je platim za dva dana. Do septembra kada se razdužujem ukupno ću izdvojiti nešto više od 60 hiljada dinara – kaže naša čitateljka koja je „Dajners” karticu koristila punih 17 godina.

Inače svi korisnici ovih kartica juče su počeli da dobijaju SMS obaveštenja da svoje mesečne obaveze mogu da izmire uplatom na šalterima Adiko i OTP banke. Većina je u dilemi da li je ovo siguran način budući da je „Dajners” u stečaju.

Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala „Kamatica”, savetuje svim korisnicima ovih kartica da se prema informaciji o stečaju „Dajners klub internešenela” ne ophode kao prema mogućnosti izbegavanja obaveza.

– Ugovorom su se obavezali da će izmirivati svoje račune. Nove okolnosti tu ništa ne menjaju. Rate će kad-tad doći na naplatu. Zato je važno da gledaju kako da to završe u skladu sa ugovorom i da ne narušavaju finansijsku konstrukciju – objašnjava Uzelac.

Stečajne aktivnosti donose i novine, tako da bi svi oni koji su u zaostatku ili ne izmiruju na vreme obaveze prema „Dajnersu” trebalo što pre to da urade, naglašava naš sagovornik. Jer se može očekivati veći pritisak za naplatu potraživanja, kako bi se namirili poverioci.

– Građani koji su u prekoračenju uskoro mogu da očekuju poziv i pisano obaveštenje da izmire obaveze. To je logično jer stečajna uprava polazi upravo od toga ko im duguje i kome duguju. Ipak, smatram da će najveći pritisak generisati poverioci. Za razliku od drugih kartičara iza kojih stoje banke (koje bi u ovom slučaju bile odgovorne) „Dajners” je specifična forma koja nije vezana za banku i sva odgovornost je na njima – objašnjava Uzelac i dodaje da je veliko pitanje da li će se posle ovog kraha oporaviti na našem tržištu i da li će ih neko posle svega prihvatiti u platni sistem. I „Dajners” je juče savetovao korisnike da redovno izmiruju dospele obaveze, kako bi izbegli eventualne naknadne troškove koji mogu da se pojave u slučaju neplaćanja.

– U trenutku službenog otvaranja stečajnog postupka, nadležnost svih organa upravljanja, rukovođenja i zastupanja nad poslovima stečajnog dužnika preuzima imenovani stečajni upravnik po službenoj dužnosti. Dalje odluke u vezi sa poslovanjem DCIB-a biće u njegovoj nadležnosti – kažu za „Politiku” u ovoj kompaniji.

Prema mišljenju advokata Vojina Biljića sledi dug i težak stečajni postupak nad „Dajnersom”.

– Sigurno će biti i preklapanja nadležnosti između različitih organa vlasti. To je na neki način potvrdila i Narodna banka saopštenjem iz koga se zaključuje da je posao koji je „Dajners” obavljao u Srbiji negde između pružanja finansijskih usluga i poslova platnog prometa. Možemo osnovano da postavimo pitanje kolika je odgovornost i države, pre svega u nečinjenju, imajući u vidu to da je (bez obzira na oblik organizacije) neko ko se bavi platnim karticama svrstan u red poslova platnog prometa, odnosno, kreditiranja, za šta je isključiva nadležnost NBS. Ona kao regulator ima ključnu funkciju u regulisanju ovih aktivnosti – objašnjava Biljić.

On kaže da bi poverioci trebalo da vode računa o rokovima iz stečajnog postupka, odnosno da blagovremeno prijave potraživanja. Za građane je bitno da detaljno pročitaju svoje ugovore i insistiraju na tome da kao savesne strane u tim ugovorima ne smeju da trpe nikakvu štetu zbog eventualne nesavesnosti druge strane, uključujući i državu.

Regionalni igrač pola veka

„Dajners klub” je na tržištu bivše Jugoslavije prisutan od 1969, kad je potpisan franšizni ugovor s društvom „Dajners klub internešenel”. Ovim ugovorom „Dajners” je bila prva kartica koja je ušla na tržište zemalja u regionu. U početku je poslovala u okviru posebnog sektora preduzeća „Generalturist”, kada je 1984. godine osnovano posebno odeljenje pod nazivom „Kreditne kartice u turizmu”. Usklađivanjem prema tadašnjem Zakonu o preduzećima 1990. „Dajners” je postao samostalna radna organizacija, a 1992. godine je iz društvenog preduzeća postao akcionarsko društvo „Dajners klub Adrijatik”.

– Osnivanjem novog društva potpisan je i novi franšizni ugovor kojim je ova kompanija dobila pravo poslovanja za zemlje cele bivše Jugoslavije, a posle i za Albaniju, Bugarsku i Rumuniju. U decembru 2007. stigla je i dozvola i za mađarsko tržište. Pod ovim imenom „Dajners” je poslovao sve do početka 2007. kada ga u celosti kupuje Erste banka iz Beča, čime je postao član Erste grupe. Kao rezultat preuzimanja je i promena imena u „Erste kard klub”, navedeno je u rešenju o odobravanju koncentracije „Dajnersa” i „Erste kard kluba” koji je u januaru ove godine donela Komisija za zaštitu konkurencije da bi u martu ove godine „Dajners klub” iz Beograda prešao u ruke „Erste kard kluba”. Novi vlasnik je tek posle kupoprodaje uočio nepravilnosti u finansijskim izveštajima kompanije koju je kupio.