Бела кућа мрси рачуне ОПЕК-у и Русији

Да ли ће Конгрес пристати да се Америка, зарад смањивања „минуса”, лиши половине стратешких петрорезерви (САД ту располажу са 687,7 милиона барела)? Од јуче та дилема је за берзе нови фактор неизвесности на ћудљивом тржишту стретешке сировине.

Истовремено, на другом крају света, ОПЕК, Русија и још 10 држава које су прошлог новембра одлучиле да збирно смање пумпање нафте за 1,8 милиона барела дневно, састају се сутра (четвртак 25. мај) у Бечу да одлуче о судбини тог договора, који иначе истиче у јуну. Прошлогодишњи историјски договор „источног нафташког крила” подигао је тада цену барела са 46 долара на 53 долара, али је тај узлет у међувремену више пута „брисан” што због опоравка америчке производње нафте из уљаних шкриљаца, што због упорно високих глобалних залиха.

Колико прошле седмице, Халид ел Фалих и Александер Новак, министри енергетике Саудијске Арабије и Русије, најавили су спремност „да учине све што је потребно” да би светске залихе нафте пале, а са тим и цена барела порасла. Москва и Ријад су том приликом најавиле да ће преосталим учесницима скупа у седишту ОПЕК-а у Бечу предложити да новембарски споразум продуже – с истом заједничком квотом – не само до краја године (како се увелико на берзама очекивало) већ и три месеца дуже, до марта 2018. Од те најаве до предстојећег састанка у Бечу, нови петротандем Москва–Ријад није се ограничио само на лобирање међу потписницима новембарског договора већ је за свој предлог кренуо да врбује и друге државе произвођаче нафте.

„Саудијска Арабија је у контакту са три државе које се још нису прикључиле договору о смањењу производње, Туркменијом, Норвешком и Египтом, и оне су изразиле спремност да се придруже”, Есам ел Марзук, министар енергетике Кувајта, изјавио је јуче Ројтерсу.

У међувремену, исход предстојећег – иначе редовног полугодишњег заседања ОПЕК-а у Бечу (са позваним гостима) – за берзе је јуче била загонетка.

Очекивања да ће петроклуб окупљен сутра у Бечу „глатко” прихватити предлог петротандема Москва–Ријад, развејао је сам Халид ел Фалих.

„Сви са којима сам разговарао изразили су подршку и ентузијазам да се придруже овом предлогу, али не треба изгубити из вида могућност да се појави још нека креативна сугестија”, истакао је Фалих у недељу у Ријаду.

Шта се крије иза ове формулације о могућим другачијим „креативним сугестијама” Фалих није расветлио. Зато је кувајтски министар енергетике потврдио да међу чланством ОПЕК-а нису баш сви за даље деветомесечно завртање петрославина.

„Министри енергетике Ирака и Ирана заговарају да се договор продужи само на шест месеци, што је и био договор у новембру”, истакао је Марзук јуче у Кувајту.

Хоће ли нови нафташки глобални блок постићи договор сутра у Бечу и у ком формату? Да ли ће у јеку бума америчке производње нафте из уљаних шкриљаца, блок око ОПЕК-а и Русије бити принуђен да уочи летње сезоне повећане потрошње додатно смањи производњу (спомиње се и за 2,5 милиона барела дневно) не би ли стопио залихе и подбо цену сировине, засад је неизвесно.

Са оне стране Атлантика, Доналд Трамп планира и да

отвори сезону нафтне експлоатације у зони Арктика, где према проценама лежи 12 милијарди барела нафте.

Више нафте на тржишту води ка њеној нижој цени. Сем ако произвођачи на све четири стране света не нађу неки заједнички интерес. Или се деси нешто непредвиђено.