Bela kuća mrsi račune OPEK-u i Rusiji

Da li će Kongres pristati da se Amerika, zarad smanjivanja „minusa”, liši polovine strateških petrorezervi (SAD tu raspolažu sa 687,7 miliona barela)? Od juče ta dilema je za berze novi faktor neizvesnosti na ćudljivom tržištu streteške sirovine.

Istovremeno, na drugom kraju sveta, OPEK, Rusija i još 10 država koje su prošlog novembra odlučile da zbirno smanje pumpanje nafte za 1,8 miliona barela dnevno, sastaju se sutra (četvrtak 25. maj) u Beču da odluče o sudbini tog dogovora, koji inače ističe u junu. Prošlogodišnji istorijski dogovor „istočnog naftaškog krila” podigao je tada cenu barela sa 46 dolara na 53 dolara, ali je taj uzlet u međuvremenu više puta „brisan” što zbog oporavka američke proizvodnje nafte iz uljanih škriljaca, što zbog uporno visokih globalnih zaliha.

Koliko prošle sedmice, Halid el Falih i Aleksander Novak, ministri energetike Saudijske Arabije i Rusije, najavili su spremnost „da učine sve što je potrebno” da bi svetske zalihe nafte pale, a sa tim i cena barela porasla. Moskva i Rijad su tom prilikom najavile da će preostalim učesnicima skupa u sedištu OPEK-a u Beču predložiti da novembarski sporazum produže – s istom zajedničkom kvotom – ne samo do kraja godine (kako se uveliko na berzama očekivalo) već i tri meseca duže, do marta 2018. Od te najave do predstojećeg sastanka u Beču, novi petrotandem Moskva–Rijad nije se ograničio samo na lobiranje među potpisnicima novembarskog dogovora već je za svoj predlog krenuo da vrbuje i druge države proizvođače nafte.

„Saudijska Arabija je u kontaktu sa tri države koje se još nisu priključile dogovoru o smanjenju proizvodnje, Turkmenijom, Norveškom i Egiptom, i one su izrazile spremnost da se pridruže”, Esam el Marzuk, ministar energetike Kuvajta, izjavio je juče Rojtersu.

U međuvremenu, ishod predstojećeg – inače redovnog polugodišnjeg zasedanja OPEK-a u Beču (sa pozvanim gostima) – za berze je juče bila zagonetka.

Očekivanja da će petroklub okupljen sutra u Beču „glatko” prihvatiti predlog petrotandema Moskva–Rijad, razvejao je sam Halid el Falih.

„Svi sa kojima sam razgovarao izrazili su podršku i entuzijazam da se pridruže ovom predlogu, ali ne treba izgubiti iz vida mogućnost da se pojavi još neka kreativna sugestija”, istakao je Falih u nedelju u Rijadu.

Šta se krije iza ove formulacije o mogućim drugačijim „kreativnim sugestijama” Falih nije rasvetlio. Zato je kuvajtski ministar energetike potvrdio da među članstvom OPEK-a nisu baš svi za dalje devetomesečno zavrtanje petroslavina.

„Ministri energetike Iraka i Irana zagovaraju da se dogovor produži samo na šest meseci, što je i bio dogovor u novembru”, istakao je Marzuk juče u Kuvajtu.

Hoće li novi naftaški globalni blok postići dogovor sutra u Beču i u kom formatu? Da li će u jeku buma američke proizvodnje nafte iz uljanih škriljaca, blok oko OPEK-a i Rusije biti prinuđen da uoči letnje sezone povećane potrošnje dodatno smanji proizvodnju (spominje se i za 2,5 miliona barela dnevno) ne bi li stopio zalihe i podbo cenu sirovine, zasad je neizvesno.

Sa one strane Atlantika, Donald Tramp planira i da

otvori sezonu naftne eksploatacije u zoni Arktika, gde prema procenama leži 12 milijardi barela nafte.

Više nafte na tržištu vodi ka njenoj nižoj ceni. Sem ako proizvođači na sve četiri strane sveta ne nađu neki zajednički interes. Ili se desi nešto nepredviđeno.