Хрватска од БиХ тражи стотину милиона евра

Засад су, потврђују то и у Правобранилаштву БиХ, Хрвати послали обавештење о мирном решавању спора, али уколико то изостане, Загреб прети БиХ тужбом пред арбитражним судом у Вашингтону или Бечу.    

Власти у Бањалуци уздају се у то да би се дуговања могла поравнати на основу дугова које и Хрватска има према РС због коришћења воде из вештачког језера у Билећи, које је у РС. У складу с тим постојао је договор о расподели струје.  

„Глас Српске” пише да је Хрватска од 1994. до марта 2010. неовлашћено преузела 3,87 милијарди киловат-часова електричне енергије из система „Хидроелектрана на Требишњици”, а дуг је на основу тога половином 2008. износио око 95 милиона евра. Хрватска је, пише лист, један агрегат директно прикључила на своју мрежу.  

„Из Хрватске потражују новац за око пет теравата електричне енергије. Ако бисмо гледали колико бисмо ми могли да потражујемо од њих, то би могао бити приближан износ, за све ове године колико су они користили своју Хидроелектрану ’Дубровник’ на основу наших ресурса”, каже министар енергетике РС Петар Ђокић.   

Иако у Влади РС верују да је компромис бољи од упуштања у правне спорове, правобранилац БиХ Млађен Мандић проценио је да нема додирних тачака између споразума у вези са Термоелектраном „Гацко” и производње електричне енергије у Дубровнику, а чини се да за ту врсту договора ни у Загребу нису претерано заинтересовани.

„Хрватска електропривреда тражи добровољно поравнање, односно исплату уложених средстава у БиХ, а ако БиХ овом питању не приступи добровољно, најавили су међународну арбитражу”, каже Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ.  

Из Владе РС кажу да је очито да одређене ствари, када је реч о споразуму о сукцесији, нису рашчишћене.

„Мислим да ће бити проблематично с обзиром на то какво је било устројство бивше државе и шта се то сматра инвестирањем, знајући да су постојали другачији социјалистички аранжмани које смо имали у том периоду”, напоменула је премијерка РС Жељка Цвијановић.  

И словеначка „Електропривреда” од БиХ, у арбитражном поступку покренутом пре три године у Вашингтону, тражи 650 милиона евра одштете. Тврде да ТЕ „Угљевик” није испуњавала свој део уговорених обавеза. Угљевичка термоелектрана је имала обавезу да Словенцима испоручује договорену количину струје по повољнијој цени, што је поштовано до почетка рата. У Влади РС процењују да, у случају да Словенци добију спор, дуг треба да падне на терет институција БиХ јер је „реч о међудржавним односима насталим пре рата”.