Велики порез за велике плацеве на Дедињу

И ове године нашој редакцији јавила се Љиљана Т, пензионисана лекарка из тог краја, која каже да по овогодишњем пореском решењу мора да плати порез на имовину за кућу и земљиште око 205.000 динара. Порез за кућу од 120 метара квадратних је око 55.000 динара, док је „намет” на плац који је за само педесетак метара већи од десет ари око 150.000 динара. Значи, порез на кућу је само четвртина укупног пореза на имовину. Из њених пореских решења јасно се очитава незнатни пад цене некретнина у тој зони, јер су јој обавезе мање око 3.000 динара. То је за њу мала утеха, јер су обавезе и даље огромне.

– Знам да ће ми неко рећи ко ти је крив што си рођена пре рата у малој кући на великом плацу. Зар зато заслужујем да се одселим и умрем на некој другој адреси. Једна рата премашује целу лекарску или професорску пензију – каже ова читатељка.  

Метар више преко десет ари плаћа се порез на земљиште, а метар мање од тога пореза на земљиште уопште нема. Изменама прописа из 2011. године на плацеве до десет ари порез се не плаћа. Тако изричито закон каже, али не каже у случају веће површине на колико се плаћа. Због тога порезници закон тумаче тако да се плаћа на сву површину, а не само на разлику која премашује десет ари. Тако су се многи нашли у ситуацији, због тога што имају релативно мале куће, а велике плацеве, да им је порез на земљиште вишеструко већи од пореза на кућу.

Наша читатељка додаје да порезници погрешно тумаче прописе, јер плацеве на којима се налазе њихове куће третирају као земљиште за градњу. Међутим, ти плацеви не могу се препарцелисати, јер се за то не може добити дозвола, нити се на њима може добити дозвола за градњу, јер није тако нешто прописана урбанистичким планом.

И она се, као и многи други власници некретнина с плацевима већим од 10 ари из поменутог краја, обратила Уставном суду тражећи да се обустави примена Закона о порезу на имовину у делу који се односи на земљиште, јер су га порезници погрешно применили. Још увек без успеха. А њима у међувремену иду камате на неплаћено.

Онима који морају да плате висок порез на плац већи од десет ари није право то што је порез на земљиште најблаже речено селективан. Што значи да ову дажбину нису добили да плате сви на које би требало да се односи, већ неупоредиво мањи број њихових комшија.

Служба за катастар непокретности доставила им је податак да на општини Савски венац има 2.174 катастарских парцела чија је површина већа од десет ари. С друге стране, Управа јавних прихода града Београда, одељење Савски венац, доставило им је податак да је у 2015. години донето 241 решење за пореске обвезнике који имају или право својине или право коришћења на земљишту преко десет ари. За 2016. годину утврђено је да има само 389 обвезника. Другим речима, порезници су повећали обухват наплате, али не и на све који би такав порез требало да плате. Пре две године сваки девети власник куће с окућницом већом од десет ари морао је да плати порез на земљиште, сада сваки пети-шести. А шта је са осталима?

– Значи има срећника које Пореска управа заобилази, док смо ми мањина међу заштићеном већином – каже наша читатељка Тања.