Veliki porez za velike placeve na Dedinju
Poreska rešenja za porez na imovinu za 2017. uveliko stižu, a pojedinim stanovnicima beogradske opštine Savski venac mala je uteha što su gradske vlasti u decembru prošle godine propisale da ovaj porez u prestonici može da bude uvećan najviše dva odsto u odnosu na prošlogodišnja rešenja.
Naime, vlasnici kuća na parcelama većim od deset ari u elitnim delovima grada, kao što su Dedinje, Senjak i Topčidersko brdo, i za ovu godinu dobili su da plate pozamašan porez na zemljište.
Poreznici su „našli” da je u ekstrazoni poslovanja pomenutih delova grada pala cena nekretnina, i to s lanjskih 203.710 dinara na ovogodišnjih 161.430 dinara, što je smanjenje oko dvadesetak odsto pa njihovim vlasnicima za toliko sleduje manji porez na imovinu.
U sledećoj zoni, a to je prva ekstrazona stanovanja, gde se takođe računaju Dedinje i Senjak, bilo je neznatnog smanjenje vrednosti kvadrata, jer su gradske vlasti „našle” da su cene nekretnina i u toj zoni pale. I to sa lanjskih 222.180 dinara po kvadratu, na ovogodišnjih 218.380 dinara. U ovom slučaju radi se o mnogo manjem smanjenju od oko 1,5 odsto po ceni kvadrata.
I ove godine našoj redakciji javila se Ljiljana T, penzionisana lekarka iz tog kraja, koja kaže da po ovogodišnjem poreskom rešenju mora da plati porez na imovinu za kuću i zemljište oko 205.000 dinara. Porez za kuću od 120 metara kvadratnih je oko 55.000 dinara, dok je „namet” na plac koji je za samo pedesetak metara veći od deset ari oko 150.000 dinara. Znači, porez na kuću je samo četvrtina ukupnog poreza na imovinu. Iz njenih poreskih rešenja jasno se očitava neznatni pad cene nekretnina u toj zoni, jer su joj obaveze manje oko 3.000 dinara. To je za nju mala uteha, jer su obaveze i dalje ogromne.
– Znam da će mi neko reći ko ti je kriv što si rođena pre rata u maloj kući na velikom placu. Zar zato zaslužujem da se odselim i umrem na nekoj drugoj adresi. Jedna rata premašuje celu lekarsku ili profesorsku penziju – kaže ova čitateljka.
Metar više preko deset ari plaća se porez na zemljište, a metar manje od toga poreza na zemljište uopšte nema. Izmenama propisa iz 2011. godine na placeve do deset ari porez se ne plaća. Tako izričito zakon kaže, ali ne kaže u slučaju veće površine na koliko se plaća. Zbog toga poreznici zakon tumače tako da se plaća na svu površinu, a ne samo na razliku koja premašuje deset ari. Tako su se mnogi našli u situaciji, zbog toga što imaju relativno male kuće, a velike placeve, da im je porez na zemljište višestruko veći od poreza na kuću.
Naša čitateljka dodaje da poreznici pogrešno tumače propise, jer placeve na kojima se nalaze njihove kuće tretiraju kao zemljište za gradnju. Međutim, ti placevi ne mogu se preparcelisati, jer se za to ne može dobiti dozvola, niti se na njima može dobiti dozvola za gradnju, jer nije tako nešto propisana urbanističkim planom.
I ona se, kao i mnogi drugi vlasnici nekretnina s placevima većim od 10 ari iz pomenutog kraja, obratila Ustavnom sudu tražeći da se obustavi primena Zakona o porezu na imovinu u delu koji se odnosi na zemljište, jer su ga poreznici pogrešno primenili. Još uvek bez uspeha. A njima u međuvremenu idu kamate na neplaćeno.
Onima koji moraju da plate visok porez na plac veći od deset ari nije pravo to što je porez na zemljište najblaže rečeno selektivan. Što znači da ovu dažbinu nisu dobili da plate svi na koje bi trebalo da se odnosi, već neuporedivo manji broj njihovih komšija.
Služba za katastar nepokretnosti dostavila im je podatak da na opštini Savski venac ima 2.174 katastarskih parcela čija je površina veća od deset ari. S druge strane, Uprava javnih prihoda grada Beograda, odeljenje Savski venac, dostavilo im je podatak da je u 2015. godini doneto 241 rešenje za poreske obveznike koji imaju ili pravo svojine ili pravo korišćenja na zemljištu preko deset ari. Za 2016. godinu utvrđeno je da ima samo 389 obveznika. Drugim rečima, poreznici su povećali obuhvat naplate, ali ne i na sve koji bi takav porez trebalo da plate. Pre dve godine svaki deveti vlasnik kuće s okućnicom većom od deset ari morao je da plati porez na zemljište, sada svaki peti-šesti. A šta je sa ostalima?
– Znači ima srećnika koje Poreska uprava zaobilazi, dok smo mi manjina među zaštićenom većinom – kaže naša čitateljka Tanja.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
