Када штитаста жлезда треба да се оперише

Штитаста жлезда се налази у пределу врата и важна је због производње хормона који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Обољења ове жлезде су у порасту, а лекари истичу да када би свим грађанима Србије радили ултразвучни преглед врата, код више од 50 одсто би утврдили да имају неку промену на њој. Људи обично сазнају да имају тај проблем на основу анализе хормона из крви, као и ултразвучног прегледа врата, а чињеница је да жене осам пута чешће од мушкараца имају проблеме са поремећеним радом овог органа.

Када се открије да особа има тегобе, поставља се питање коме се саветује операција а коме само долазак на редовне прегледе како би се ситуација „пратила”?

Професор др Иван Пауновић, хирург и начелник Центра за ендокрину хирургију Клиничког центра Србије, наглашава да се операција саветује оним пацијентима код којих постоји сумња на рак штитасте жлезде, код људи са увећаном доброћудном штитастом жлездом која притиска виталне органе врата, код особа код којих постоји повећано стварање хормона ове жлезде, што се стручно назива хипертироидизам.

– Наш центар је највећа установа овог типа на Балкану која се бави хируршким лечењем ендокриних органа. Прошле године овде је оперисано 674 пацијента, због злоћудних и доброћудних обољења штитасте жлезде. У случају појаве рака операција је једини начин лечења. Сви остали модалитети лечења су допунског карактера. Карциноми ове жлезде су излечиви, али проблем је што код нас долази доста пацијената са узнапредованом фазом болести када радикално хируршко лечење није могуће. Зато заступам тезу да сви пацијенти који имају чвор (нодус) у штитастој жлезди, који је већи од једног сантиметра, треба да прођу кроз такозвани дијагностички алгоритам. То значи да морају да ураде ултразвучни преглед, биопсију, одређивање хормона ове жлезде, на основу чега се такав пацијент шаље хирургу који доноси одлуку да ли је особа за операцију или „праћење” – наглашава др Пауновић.

Пацијенти код којих постоји сумња на карцином (рак) штитасте жлезде  одмах се оперишу. Уколико је операција обављена, на пример, у понедељак, болесник већ у среду иде на кућно лечење, под условом да нема никакве компликације. Дијагноза се поставља тако што се пацијенту уради ултразвук штитасте жлезде, затим биопсија танком иглом, и на основу тога хирург одлучује да ли треба саветовати операцију.

Када раде ултразвучни преглед, лекари процењују да ли код пацијента у штитастој жлезди постоји један или више чворова (нодуса). Данас је реткост да пацијенти имају само један чвор у жлезди. У таквим случајевима операција се саветује како би се спречио даљи раст жлезде и појава компресивних сметњи. Операција се предлаже и пацијентима код којих раст жлезде притиска једњак, душник, виталне крвне судове који из врата воде крв у мозак. За њих је операција терапија избора а састоји се у одстрањењу целе штитасте жлезде. Они после операције морају трајно да пију хормон штитасте жлезде.

– Чињеница да ти пацијенти добијају хормонску надокнаду не чини их инвалидима. Они могу брзо да се врате свакодневним активностима. Ипак, треба имати на уму да свака интервенција носи ризик од компликација. Постоје две врсте компликација које могу да настану после операције. Једна је када пацијент не може добро да говори, а друга када болесник има проблема са кочењем због недостатка калцијума услед оштећења васкуларизације параштитастих жлезда које регулишу метаболизам калцијума у организму, а у блиском су анатомском односу са штитастом жлездом. Постоји и ситуација да пацијент има проблем и са штитастом и са параштитастом жлездом, па се тада обавља синхрона операција и једне и друге – додаје др Пауновић.

Пацијенти којима се саветује редован долазак на контролу јер још нису кандидати за операцију, на ултразвучни преглед треба да долазе једном у шест месеци или годину дана, зависно од случаја. То се ради да би се утврдило да ли чвор или увећана штитаста жлезда расте или мирује. Ако чвор у жлезди расте и постане већи од три центиметара, онда се пацијенту саветује операција.

– Често имамо случајеве да се пацијенти безразложно плаше операције, што мислим да није добро. Због тога нам многи долазе, посебно старији, у запуштеном стању, када је болест поодмакла. Операција је код њих ризична јер тада имају и читав низ других обољења. Добро је да сада постоје у целој Србији стручњаци који се баве овом врстом хирургије. Пре неколико година код нас је уведена супспецијализација из ендокрине хирургије која се обавља у Центру за ендокрину хирургију КЦ Србије, једина ове врсте у Европи, коју су до данас  завршили хирурзи из Ниша, Ужица, Краљева, Чачка, Новог Сада, Сремске Каменице и Београда – закључио је наш саговорник.