Суд одређује судбину последње прашуме у Европи

Европска комисија је прошле недеље издала „последње упозорење” званичницима у Варшави да предузму све законске мере како би се спречила масовна сеча стабала у Бјаловјешкој шуми, која је под заштитом Унеска и последња прашума на Старом континенту. Са друге стране, представници пољског министарства заштите животне средине изјављују да су спремни да иду на суд са ЕУ како би доказали исправност свог става – да сеча не штети већ помаже овој заштићеној локацији.

„Сматрамо да је крајње време да се стави тачка пред Судом правде ЕУ чиме би се зауставиле дезинформације да сеча која се спроводи у складу са нашим планом ’Природа 2000’ штети биодиверзитету”, преносе светске агенције изјаву Јана Шишка, министра за заштиту животне средине.

Став Пољске јесте да се стабла секу контролисано и то највише због спречавања најезде инсеката, штеточина из редова поткорњака, потом очувања безбедности друмског саобраћаја као и снижавања ризика од ширења шумских пожара. Међутим, Европској комисији су прошле године међународне еколошке организације поднеле пријаве, између осталих и Гринпис. Они тврде да је сеча неконтролисана и да доводи у опасност биодиверзитет.

Остаци прашуме која се у праисторији простирала по читавом европском континенту, од обале Атлантског океана и Балтичког мора на северу до Урала и Црног мора на истоку, сада се налазе на обе стране пољско-белоруске границе. Шума је стара 8.000 година и данас се простире на 580 квадратних миља. Под заштитом је Унеска од 1979. године.

Ова шума је дом за више од 20.000 различитих животињских врста: 260 врста птица, 4.000 врста гљива, предатора... Једна је од најпознатијих станишта европског бизона, који је најкрупнији европски сисар и потомак дивљих европских бикова, па је посебна туристичка атракција.

Део у Пољској заузима 17 одсто укупне површине шуме, и, нажалост, последњих година је управо у овом делу дошло до најезде инсеката који испод коре дрвета праве ходнике и тако га уништавају. Велики број стабала је изузетне старости. У Бјаловјешкој шуми има храстова старијих од 400 година, борова од два и по века, јела од 200 година...