Америка обнавља „арапско пролеће” у Бахреину

Већински шиитски Иран и Ирак су то осудили, док је бахреинске власти подржао режим који им је и 2011. спасоносно притекао у помоћ војском и који је Трамп пре неколико дана такође обасуо комплиментима и оружјем – онај из Саудијске Арабије.

Америчка војна индустрија, по одобрењу Трампа, неће закинути ни Бахреин: он ће, како је раније објављено, добити 19 ратних авиона Ф-16 и пратећу опрему, вредне укупно пет милијарди долара, чију продају је Обама био блокирао. Коначни благослов Вашингтона услишен је Бахреину када је Трамп пре неколико дана краљу Хамаду бин Иси ел Халифи, с којим се састао у Саудијској Арабији, рекао да ће се односи Америке и његове земље поправити и да оне, пренео је Ројтерс, имају много тога заједничког.

Бахреин је члан међународне коалиције за борбу против Исламске државе, али, колико је познато, његови авиони већ дуго нису активни у бомбардовању положаја „калифата”. Ангажованији су били у интервенцији заливских земаља, предвођених Саудијцима, у Јемену. Тамо се боре са такође шиитским побуњеницима, за које се сумња да их помаже кључна шиитска држава и противник Саудијске Арабије, Иран, којег је Трамп док је боравио у Ријаду, неколико дана након што је почео бомбардовати проиранске милиције у Сирији, означио као главног подстрекача немира у региону. Блиско је памети, дакле, да ће летелице које ће стићи из САД бахреинским властима првенствено послужити томе да у покорности држе побуњено становништво, своје и околно, тамо где оно угрожава саудијске планове.

Од 2011, бахреински шиити су наставили да повремено протестују, док су безбедносне снаге, приговарају међународне организације попут Хјуман рајтс воча, све жешће притискале критичаре. Опозиционе странке бивају принудно угашене, привођења њихових чланова и симпатизера су уобичајена.

Протести у Диразу трају откако је најугледнијем бахреинском шиитском клерику, Иси Квасему, који потиче из тог града, прошлог лета одузето држављанство због „служења страним интересима”, под чиме се очигледно подразумевају ирански. Некако истовремено са сусретом краља Хамада и Трампа, Квасему је досуђено и годину дана затвора због „нелегалног прикупљања новца”, вероватно у вези с добротворном организацијом којом руководи. На основу тога би, преноси „Мидл ист ај”, могао бити истеран из земље, што је можда испровоцирало демонстранте да, према сведочењима очевидаца које преносе блискоисточни медији, не остану мирни већ да почну бацати камење и Молотовљеве коктеле на полицију.

Јасно је зашто Саудијци стоје иза суседног режима. „Арапско пролеће”, као народни изазов аутократским режимима ширег Блиског истока у тренутку када их је економска криза оставила без новца за куповину социјалног мира, било је опасан преседан и за кућу Сауда. То је за њих била друга велика претња након свргавања иранског шаха 1979, када је револуционарни шиитизам понуђен региону уместо конзервативног сунитизма као легитимацијска основа власти. Обе те опасности су се спојиле у случају Бахреина, који се преко вода истоименог залива додирује са истоком Саудијске Арабије, где је већина тамошњих шиита и најзнатнији део саудијских нафтних извора.

Ако су мотиви Ријада очити, ко зна шта је у свему овоме Трамп препознао као „заједничко” с Бахреином, сем ако се није повиновао убеђивању Саудијаца да је Иран извор свег зла на Блиском истоку. Мада, колико о том региону зна, Трамп је показао кад је, слетевши у Израел из Саудијске Арабије, рекао домаћинима да је управо дошао с Блиског истока, несвестан тога да на њему живе и Израелци.