Amerika obnavlja „arapsko proleće” u Bahreinu

Većinski šiitski Iran i Irak su to osudili, dok je bahreinske vlasti podržao režim koji im je i 2011. spasonosno pritekao u pomoć vojskom i koji je Tramp pre nekoliko dana takođe obasuo komplimentima i oružjem – onaj iz Saudijske Arabije.

Američka vojna industrija, po odobrenju Trampa, neće zakinuti ni Bahrein: on će, kako je ranije objavljeno, dobiti 19 ratnih aviona F-16 i prateću opremu, vredne ukupno pet milijardi dolara, čiju prodaju je Obama bio blokirao. Konačni blagoslov Vašingtona uslišen je Bahreinu kada je Tramp pre nekoliko dana kralju Hamadu bin Isi el Halifi, s kojim se sastao u Saudijskoj Arabiji, rekao da će se odnosi Amerike i njegove zemlje popraviti i da one, preneo je Rojters, imaju mnogo toga zajedničkog.

Bahrein je član međunarodne koalicije za borbu protiv Islamske države, ali, koliko je poznato, njegovi avioni već dugo nisu aktivni u bombardovanju položaja „kalifata”. Angažovaniji su bili u intervenciji zalivskih zemalja, predvođenih Saudijcima, u Jemenu. Tamo se bore sa takođe šiitskim pobunjenicima, za koje se sumnja da ih pomaže ključna šiitska država i protivnik Saudijske Arabije, Iran, kojeg je Tramp dok je boravio u Rijadu, nekoliko dana nakon što je počeo bombardovati proiranske milicije u Siriji, označio kao glavnog podstrekača nemira u regionu. Blisko je pameti, dakle, da će letelice koje će stići iz SAD bahreinskim vlastima prvenstveno poslužiti tome da u pokornosti drže pobunjeno stanovništvo, svoje i okolno, tamo gde ono ugrožava saudijske planove.

Od 2011, bahreinski šiiti su nastavili da povremeno protestuju, dok su bezbednosne snage, prigovaraju međunarodne organizacije poput Hjuman rajts voča, sve žešće pritiskale kritičare. Opozicione stranke bivaju prinudno ugašene, privođenja njihovih članova i simpatizera su uobičajena.

Protesti u Dirazu traju otkako je najuglednijem bahreinskom šiitskom kleriku, Isi Kvasemu, koji potiče iz tog grada, prošlog leta oduzeto državljanstvo zbog „služenja stranim interesima”, pod čime se očigledno podrazumevaju iranski. Nekako istovremeno sa susretom kralja Hamada i Trampa, Kvasemu je dosuđeno i godinu dana zatvora zbog „nelegalnog prikupljanja novca”, verovatno u vezi s dobrotvornom organizacijom kojom rukovodi. Na osnovu toga bi, prenosi „Midl ist aj”, mogao biti isteran iz zemlje, što je možda isprovociralo demonstrante da, prema svedočenjima očevidaca koje prenose bliskoistočni mediji, ne ostanu mirni već da počnu bacati kamenje i Molotovljeve koktele na policiju.

Jasno je zašto Saudijci stoje iza susednog režima. „Arapsko proleće”, kao narodni izazov autokratskim režimima šireg Bliskog istoka u trenutku kada ih je ekonomska kriza ostavila bez novca za kupovinu socijalnog mira, bilo je opasan presedan i za kuću Sauda. To je za njih bila druga velika pretnja nakon svrgavanja iranskog šaha 1979, kada je revolucionarni šiitizam ponuđen regionu umesto konzervativnog sunitizma kao legitimacijska osnova vlasti. Obe te opasnosti su se spojile u slučaju Bahreina, koji se preko voda istoimenog zaliva dodiruje sa istokom Saudijske Arabije, gde je većina tamošnjih šiita i najznatniji deo saudijskih naftnih izvora.

Ako su motivi Rijada očiti, ko zna šta je u svemu ovome Tramp prepoznao kao „zajedničko” s Bahreinom, sem ako se nije povinovao ubeđivanju Saudijaca da je Iran izvor sveg zla na Bliskom istoku. Mada, koliko o tom regionu zna, Tramp je pokazao kad je, sletevši u Izrael iz Saudijske Arabije, rekao domaćinima da je upravo došao s Bliskog istoka, nesvestan toga da na njemu žive i Izraelci.