Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Освештан храм у Бајчетини

Освештан храм у Бајчетини
Народ се окупља испред Цр­кве Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ди­ми­три­ја (Фото Б. Кар­та­ло­вић)

Кра­гу­је­вац – Цр­кву Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ди­ми­три­ја у Бај­че­ти­ни, чи­ји је кти­тор од­ла­зе­ћи пред­сед­ник Ср­би­је То­ми­слав Ни­ко­лић, осве­штао је ју­че па­три­јарх Ири­неј. У цр­кви се на­ла­зи и крип­та у ко­јој ће, по смр­ти, би­ти по­хра­ње­на те­ла кти­тор­ског па­ра, су­пру­жни­ка То­ми­сла­ва и Дра­ги­це. Крип­та још ни­је за­вр­ше­на, по­што с по­чет­ка град­ње хра­ма, пре ско­ро че­ти­ри го­ди­не, ни­је би­ла пред­ви­ђе­на.

– Храм Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ди­ми­три­ја, кр­сне сла­ве Ни­ко­ли­ћа, одав­но је био са­гра­ђен у на­шим ср­ци­ма и на­шим гла­ва­ма. Но­си­ли смо га у сно­ви­ма кроз ге­не­ра­ци­је, као за­вет да ће јед­ног да­на из­ни­ћи у Бај­че­ти­ни – ре­као је То­ми­слав Ни­ко­лић.

Николић је нагласио да он и његова по­ро­ди­ца сада спо­кој­но и ра­до­сно сто­је пред његовим чу­кун­де­дом Ни­ко­лом, пра­де­дом Си­ме­у­ном, де­дом Ми­лу­ти­ном, оцем Ра­до­ми­ром и бра­том Ћи­ри­лом Бра­ни­сла­вом. 

– Овим хра­мом ис­пу­ни­ли смо њи­хов за­вет, за њи­хо­вог ово­зе­маљ­ског жи­во­та нео­ства­ре­ну же­љу – ре­као је председник Ни­ко­лић по­сле ли­тур­ги­је ко­ју је са епи­ско­пи­ма и све­штен­ством срп­ске и ру­ске пра­во­слав­не цр­кве слу­жио па­три­јарх Ири­неј. 

На­род оку­пљен у Бај­че­ти­ни апла­у­зом је по­здра­вио од­лу­ку Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве да, на пред­лог Епар­хи­је шу­ма­диј­ске и вла­ди­ке Јо­ва­на, кти­то­ри­ма хра­ма То­ми­сла­ву и Дра­ги­ци до­де­ли Ор­ден Све­тог Са­ве пр­вог сте­пе­на, нај­ви­ше при­зна­ње СПЦ, чи­ји су но­си­о­ци на­ши па­три­јар­си.

Дрон на небу, обезбеђење на земљи
По­ро­ди­ца Ни­ко­лић ју­че је би­ла на оку­пу, а осве­ће­њу хра­ма при­су­ство­ва­ли су и ам­ба­са­дор Ки­не Ли Ман­чанг са су­пру­гом, чла­но­ви ру­ског ди­пло­мат­ског ко­ра, пред­став­ни­ци јер­мен­ске за­јед­ни­це у Ср­би­ји... Не­бом из­над пор­те кр­ста­рио је дрон, а све­ча­ност су обез­бе­ђи­ва­ли при­пад­ни­ци по­ли­ци­је и вој­ске, ко­ја је би­ла раз­ме­ште­на на ви­ше пунк­то­ва на пу­ту ко­јим се из Кра­гу­јев­ца сти­же до Бај­че­ти­не, у ко­јој је од­ла­зе­ћи пред­сед­ник Ср­би­је, на има­њу ко­је је от­ку­пио од сво­јих ро­ђа­ка, са­зи­дао и сво­ју „ово­зе­маљ­ску” ку­ћу. Вред­ност цр­кве, пре­ма пи­са­њу ме­ди­ја, из­но­си око ми­ли­он евра.

По окон­ча­њу Све­те ар­хи­је­реј­ске ли­тур­ги­је, ко­ја је тра­ја­ла пу­на три са­та, од де­вет ују­тру до по­дне­ва, за­слу­жни­ма за град­њу хра­ма уру­че­не су гра­ма­те. Ме­ђу 40 до­бит­ни­ка овог вред­ног цр­кве­ног при­зна­ња су и вла­сни­ци не­ко­ли­ко гра­ђе­вин­ских фир­ми ко­је су уче­ство­ва­ле у град­њи хра­ма, као што је Бо­бан Бан­ко­вић из Цр­не Тра­ве, чи­је је пред­у­зе­ће „Бан­ко­вић град­ња” из­во­ђач мно­гих обје­ка­та у Кра­гу­јев­цу, из­ме­ђу оста­лог и „Кре­а­тив­ног пар­ка”, за ко­ји је но­вац обез­бе­ди­ла Фон­да­ци­ја „Дра­ги­ца Ни­ко­лић”.

На цр­кви Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ди­ми­три­ја ра­ди­ли су архит­ек­тe Ни­ко­ла Ре­ља и Гор­да­на Дра­жић, ди­зај­нер уну­тра­шњо­сти хра­ма је ма­ги­стар Сла­ви­ца Ке­зу­но­вић, про­фе­сор Ми­ро­љуб Ста­мен­ко­вић био је за­ду­жен за ме­тал­не и брон­за­не де­ло­ве, а Јо­ван Чо­ло­вић, ка­ме­но­ре­зац из Аран­ђе­лов­ца, за де­ло­ве ен­те­ри­је­ра од ка­ме­на, углав­ном ма­ке­дон­ског бе­лог. Вла­ди­чан­ски трон де­лом је на­пра­вљен од оник­са из Ари­зо­не. „По­ли­ти­ка” је већ пи­са­ла да су мо­за­и­ци де­ло про­фе­со­ра Фа­кул­те­та при­ме­ње­них умет­но­сти у Бе­о­гра­ду Ми­ро­сла­ва Ла­зо­ви­ћа, али је до ју­че би­ло не­по­зна­то да је Дра­ги­ца Ни­ко­лић аутор фре­ске Све­тог Ди­ми­три­ја ко­ја се на­ла­зи на ула­зу у цр­кву.

Ком­по­зи­ци­јом до­ми­ни­ра­ју две це­ли­не. На де­сној стра­ни су фре­ске у мо­за­и­ку по­све­ће­не Све­том Ди­ми­три­ју, на ле­вој Бе­се­да на Го­ри. Је­дан део по­све­ћен је Ро­ма­но­ви­ма, ру­ској цар­ској ди­на­сти­ји, а пред­сед­ник Ср­би­је је ин­си­сти­рао да се у ком­по­зи­ци­ју умет­ну и ли­ко­ви но­во­му­че­ни­ка срп­ских: кра­гу­је­вач­ких ђа­ка стре­ља­них у Шу­ма­ри­ца­ма, Ми­ли­це Ра­кић и Са­ње Ми­лен­ко­вић, ко­је су по­ги­ну­ле у НА­ТО бом­бар­до­ва­њу, те Ву­ка­ши­на из Кле­па­ца, жр­тве уста­ша у Ја­се­нов­цу, ко­ји је с ка­мом под гр­лом, уме­сто по­здра­ва Па­ве­ли­ћу и НДХ, из­го­во­рио: „Са­мо ти, ди­је­те, ра­ди свој по­сао”.

Цр­ква у Бај­че­ти­ни, по же­љи кти­тор­ског па­ра, пре­да­та је на упра­вља­ње СПЦ. Епар­хи­ја жич­ка, на чи­јој се те­ри­то­ри­ји на­ла­зи Бај­че­ти­на, ма­ја про­шле го­ди­не од­ре­кла се упра­вља­ња цр­квом у ко­рист Епар­хи­је шу­ма­диј­ске. Ка­да град­ња у пот­пу­но­сти бу­де за­вр­ше­на, на том ме­сту ни­ћи ће жен­ски ма­на­стир. Ко­нак је већ из­гра­ђен.

„Овај храм је но­ва зве­зда на не­бу срп­ском, но­ви украс на зе­мљи срп­ској, бож­ји дар стра­дал­нич­ком срп­ском на­ро­ду. Нас су све­ти­ње одр­жа­ле на ве­тро­ви­том Бал­ка­ну. Овим хра­мом све­до­чи­мо да смо до­стој­ни исто­ри­је на­ше, пре­да­ња на­ших све­тих. По овом хра­му ће Све­ти Са­ва зна­ти да га сле­ди­мо”, ре­као је па­три­јарх срп­ски Ири­неј.

Па­три­јарх је још ре­као да је ово пр­ва за­ду­жби­на ко­ју гра­ди је­дан срп­ски вла­дар по­сле Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, ко­ји су на Оплен­цу по­ди­гли сво­ју цр­кву. „Ни­је ни чу­до, бу­ду­ћи да смо до ју­че жи­ве­ли у ко­му­ни­зму”, про­ко­мен­та­ри­сао је је­дан од ме­шта­на Бај­че­ти­не, пла­нин­ског се­ла на об­рон­ци­ма Гле­дић­ких пла­ни­на, у ко­ме да­нас је­два да има три­де­се­так ду­ша. При­сут­ни су при­ме­ти­ли и да је па­три­јарх Ири­неј по­гре­шно на­звао Бај­че­ти­ну „род­ним се­лом Ни­ко­ли­ћа”, с об­зи­ром на то да се још ак­ту­ел­ни пред­сед­ник Ср­би­је ро­дио у Кра­гу­јев­цу, у Ста­рој рад­нич­кој ко­ло­ни­ји, где је и од­ра­стао.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван
Хвала Богу на Храму Божијем. Ктитор ове Цркве се доказао као један од најбољих претседника у новијој историји.
Томанић Немања из Петке
По народности сам Србин по вероисповести Православац. Моја Крсна Слава " СВЕТИ НИКОЛА" 19.12. сваке године. Честитам освештавање овог Светог Храма у Бајчетини. Имам један пример да питам. Наше Цркве нове и старе ту где је Звоно су свуда редом направљене округло и на средини је Крст. Е сада моје питање. Као православац питам наше све Владике и Бискупе то имам право. Зашто наше Православне светиње исто личе као и џамије амо што нема минарета? Дозволи те ми можда грешим и можда сам грешник, стварно тражим објашњење да бих сазнао шта је шта и због чега? Видим код мене у Шопићу у Петки у Владимирцима и у Шапцу Лозници где је Звоно ту је направљен четвртасти звонарник у шпиц и на врху је крст то ми више личи на православље него ове округле цркве. Кад год идем у Цркву а нисам у мојим селу Петки код Лазаревца замишљам да сам у џамији без минарета и не осећам се пријатно. Такође и у Беодради Катедрала округло. Ако се прави направите да личи на Цркву а не на џамију!
Jovan
Ima li medju ikonama nekoga iz sela Antin u Zapadnoj Slavoniji ?
Nikola Nesic
Kako oprati sedmocifren iznos u evrima?
Иван
И би чудо, и оно би у записаном. Ово библијско Богонадахнуће може се догодити само у Небеској Србији !!! И зато је ово велики дан и празник за Небеску Србију. А земаљска? Е она мора да пати, да би задобила ово царство Небеско. Јевањђеље по Томи криптоносцу, богоугоднику и путокасцу. Изречено ; За оне који тек долазе иза њега.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.