Освештан храм у Бајчетини
Крагујевац – Цркву Светог великомученика Димитрија у Бајчетини, чији је ктитор одлазећи председник Србије Томислав Николић, освештао је јуче патријарх Иринеј. У цркви се налази и крипта у којој ће, по смрти, бити похрањена тела ктиторског пара, супружника Томислава и Драгице. Крипта још није завршена, пошто с почетка градње храма, пре скоро четири године, није била предвиђена.
– Храм Светог великомученика Димитрија, крсне славе Николића, одавно је био саграђен у нашим срцима и нашим главама. Носили смо га у сновима кроз генерације, као завет да ће једног дана изнићи у Бајчетини – рекао је Томислав Николић.
Николић је нагласио да он и његова породица сада спокојно и радосно стоје пред његовим чукундедом Николом, прадедом Симеуном, дедом Милутином, оцем Радомиром и братом Ћирилом Браниславом.
– Овим храмом испунили смо њихов завет, за њиховог овоземаљског живота неостварену жељу – рекао је председник Николић после литургије коју је са епископима и свештенством српске и руске православне цркве служио патријарх Иринеј.
Народ окупљен у Бајчетини аплаузом је поздравио одлуку Српске православне цркве да, на предлог Епархије шумадијске и владике Јована, ктиторима храма Томиславу и Драгици додели Орден Светог Саве првог степена, највише признање СПЦ, чији су носиоци наши патријарси.
По окончању Свете архијерејске литургије, која је трајала пуна три сата, од девет ујутру до поднева, заслужнима за градњу храма уручене су грамате. Међу 40 добитника овог вредног црквеног признања су и власници неколико грађевинских фирми које су учествовале у градњи храма, као што је Бобан Банковић из Црне Траве, чије је предузеће „Банковић градња” извођач многих објеката у Крагујевцу, између осталог и „Креативног парка”, за који је новац обезбедила Фондација „Драгица Николић”.
На цркви Светог великомученика Димитрија радили су архитектe Никола Реља и Гордана Дражић, дизајнер унутрашњости храма је магистар Славица Кезуновић, професор Мирољуб Стаменковић био је задужен за металне и бронзане делове, а Јован Чоловић, каменорезац из Аранђеловца, за делове ентеријера од камена, углавном македонског белог. Владичански трон делом је направљен од оникса из Аризоне. „Политика” је већ писала да су мозаици дело професора Факултета примењених уметности у Београду Мирослава Лазовића, али је до јуче било непознато да је Драгица Николић аутор фреске Светог Димитрија која се налази на улазу у цркву.
Композицијом доминирају две целине. На десној страни су фреске у мозаику посвећене Светом Димитрију, на левој Беседа на Гори. Један део посвећен је Романовима, руској царској династији, а председник Србије је инсистирао да се у композицију уметну и ликови новомученика српских: крагујевачких ђака стрељаних у Шумарицама, Милице Ракић и Сање Миленковић, које су погинуле у НАТО бомбардовању, те Вукашина из Клепаца, жртве усташа у Јасеновцу, који је с камом под грлом, уместо поздрава Павелићу и НДХ, изговорио: „Само ти, дијете, ради свој посао”.
Црква у Бајчетини, по жељи ктиторског пара, предата је на управљање СПЦ. Епархија жичка, на чијој се територији налази Бајчетина, маја прошле године одрекла се управљања црквом у корист Епархије шумадијске. Када градња у потпуности буде завршена, на том месту нићи ће женски манастир. Конак је већ изграђен.
„Овај храм је нова звезда на небу српском, нови украс на земљи српској, божји дар страдалничком српском народу. Нас су светиње одржале на ветровитом Балкану. Овим храмом сведочимо да смо достојни историје наше, предања наших светих. По овом храму ће Свети Сава знати да га следимо”, рекао је патријарх српски Иринеј.
Патријарх је још рекао да је ово прва задужбина коју гради један српски владар после Карађорђевића, који су на Опленцу подигли своју цркву. „Није ни чудо, будући да смо до јуче живели у комунизму”, прокоментарисао је један од мештана Бајчетине, планинског села на обронцима Гледићких планина, у коме данас једва да има тридесетак душа. Присутни су приметили и да је патријарх Иринеј погрешно назвао Бајчетину „родним селом Николића”, с обзиром на то да се још актуелни председник Србије родио у Крагујевцу, у Старој радничкој колонији, где је и одрастао.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


