Китови нису увек били џинови

Делимо планету са највећим животињама које су икада живеле на земљи. Велики плави кит, становник сваког океана, већи је од било ког диносауруса кога можете видети у музеју. Тежак је као 24 слона, а дугачак као два или три аутобуса и има срце величине бурета нафте. Дневно може да поједе до две тоне хране. Ипак, до сада је била загонетка када су балин китови постали највеће животиње на планети и зашто, јер нису увек били џинови од сто тона.

У студији објављеној ове седмице, група научника изнела је теорију да су мањи китови који су давно пливали морима искористили промену у расподели хране у океанима, до које је дошло пре око три милиона година, јер су морали да порасту да би опстали.

Балин китови, у које спадају и велики плави, невероватно су ефикасни ждерачи. Омиљена храна су им животињице налик шкампима, које се групишу у планктону у километарским дужинама. Када се гладан кит обруши на овај рој отворених уста, воду избацује, а гута храну. Овом техником највеће јединке могу да унесу пола милиона калорија у једном залогају.

Ипак, није увек било тако. На основу мерења више од 140 фосила китова из музеја Смитсонијан, од којих су неки стари више од 30 милиона година, закључено је да су балин китови били много мањи него што су данас – величине комбија, а не као два или три аутобуса.

Пре између 3,5 милиона година и неколико стотина хиљада година балин китови су порасли на џамбо величину, а мањи су изумирали. Амерички стручњаци за палеологију морских сисара, предвођени Николасом Пејсоном, размотрили су неколико могућности да би објаснили зашто се то догодило. Једна од теорија јесте да је узрок био пад температуре у океанима. Истраживања су показала да велике животиње имају предност у хладној клими јер је мања површина тела у односу на запремину мања па губе мање топлоте. Међутим, овде то није био случај.

Испитавши фосиле у океанским седиментима, научници су на крају закључили да су китови порасли због веће доступности хране у океанима. Од времена диносауруса до пре отприлике три милиона година, храна је била равномерно доступна по океанима. Али онда је због хлађења планете и стварања леда на Северном полу, који се лети топио, дошло до померања, па су неки делови отвореног океана постали водене пустиње.

У таквом окружењу било је боље бити велики него мали кит из више разлога. Веће јединке могу да узму већи залогај, а и величина им омогућава да складиште више масти као залиху док путују до следеће гомиле.

Ова студија такође може да помогне да се разуме како су климатске промене утицале на ове морске џинове. Због величине могу да преживе једино ако им је храна доступна у огромним количинама. Уколико због човековог деловања дође до промене динамике океана, њихов опстанак ће бити угрожен.