Kitovi nisu uvek bili džinovi

Delimo planetu sa najvećim životinjama koje su ikada živele na zemlji. Veliki plavi kit, stanovnik svakog okeana, veći je od bilo kog dinosaurusa koga možete videti u muzeju. Težak je kao 24 slona, a dugačak kao dva ili tri autobusa i ima srce veličine bureta nafte. Dnevno može da pojede do dve tone hrane. Ipak, do sada je bila zagonetka kada su balin kitovi postali najveće životinje na planeti i zašto, jer nisu uvek bili džinovi od sto tona.

U studiji objavljenoj ove sedmice, grupa naučnika iznela je teoriju da su manji kitovi koji su davno plivali morima iskoristili promenu u raspodeli hrane u okeanima, do koje je došlo pre oko tri miliona godina, jer su morali da porastu da bi opstali.

Balin kitovi, u koje spadaju i veliki plavi, neverovatno su efikasni žderači. Omiljena hrana su im životinjice nalik škampima, koje se grupišu u planktonu u kilometarskim dužinama. Kada se gladan kit obruši na ovaj roj otvorenih usta, vodu izbacuje, a guta hranu. Ovom tehnikom najveće jedinke mogu da unesu pola miliona kalorija u jednom zalogaju.

Ipak, nije uvek bilo tako. Na osnovu merenja više od 140 fosila kitova iz muzeja Smitsonijan, od kojih su neki stari više od 30 miliona godina, zaključeno je da su balin kitovi bili mnogo manji nego što su danas – veličine kombija, a ne kao dva ili tri autobusa.

Pre između 3,5 miliona godina i nekoliko stotina hiljada godina balin kitovi su porasli na džambo veličinu, a manji su izumirali. Američki stručnjaci za paleologiju morskih sisara, predvođeni Nikolasom Pejsonom, razmotrili su nekoliko mogućnosti da bi objasnili zašto se to dogodilo. Jedna od teorija jeste da je uzrok bio pad temperature u okeanima. Istraživanja su pokazala da velike životinje imaju prednost u hladnoj klimi jer je manja površina tela u odnosu na zapreminu manja pa gube manje toplote. Međutim, ovde to nije bio slučaj.

Ispitavši fosile u okeanskim sedimentima, naučnici su na kraju zaključili da su kitovi porasli zbog veće dostupnosti hrane u okeanima. Od vremena dinosaurusa do pre otprilike tri miliona godina, hrana je bila ravnomerno dostupna po okeanima. Ali onda je zbog hlađenja planete i stvaranja leda na Severnom polu, koji se leti topio, došlo do pomeranja, pa su neki delovi otvorenog okeana postali vodene pustinje.

U takvom okruženju bilo je bolje biti veliki nego mali kit iz više razloga. Veće jedinke mogu da uzmu veći zalogaj, a i veličina im omogućava da skladište više masti kao zalihu dok putuju do sledeće gomile.

Ova studija takođe može da pomogne da se razume kako su klimatske promene uticale na ove morske džinove. Zbog veličine mogu da prežive jedino ako im je hrana dostupna u ogromnim količinama. Ukoliko zbog čovekovog delovanja dođe do promene dinamike okeana, njihov opstanak će biti ugrožen.