Вила на Златном брегу

Студент медицине на Бечкој универзи Раденко Станковић чита и добро памти да су у целој Аустроугарској место са најмање туберкулозних болесника – Чортановци. Тридесет година касније у тим истим Чортановцима подићи ће вилу. Тада ће већ бити признати лекар и намесник малолетном краљу Петру II Карађорђевићу.

Намесник Станковић је купио двадесетак чортановачких хектара у комаду, на падини Фрушке горе која гледа у ковиљски рит и где струји локални ветар звани „фрушкогорац”. Тај ветар чисти плућа.

Станковићева вила је игра стилова чији је диригент архитекта Драгиша Брашован. Урађена је у бешчанској опеци као укусан микс неке ломбардијске куће за лов, узаних прозора који асоцирају на пушкарнице Петроварадинске тврђаве, али и са двоглавим орловима на капителима који су узети из српске православне традиције.

Корисни простор куће није велики, око 200 квадрата. Распоређен је у три нивоа: изнад кухиње и магацина је трпезарија са спаваћом собом и бадецимером а у шестоугаоној кули и њеном продужетку су дневни боравци. Оригинални намештај по нацрту Брашована и скулптуре Радете Станковића одтумбао је ветар историје. Али, дрвене оплате на укусним луковима довратака су реновиране по узору на оригинал и подсећају на средњи век. Распоред прозора прати кретање сунца тако да је у свим просторијама светло преко целог дана.

Падина на којој је подигнута вила „савладана” је са шест тераса које се каскадно спуштају ка Дунаву. У намеснички комплекс се улази кроз кућу-капију, у којој се налази стан за кочијаша, „гаража” за фијакер и саонице и штала за липицанере. Ту је и подрум за вино укопан у брег, винарска кућа и поред Дунава кућа за послугу. Брашован је пројектовао и роштиљ-ражањ, као и травнату терасу за летње коктеле. Друштвеном животу је посвећен и теракот плато на којем је могао да се одржи пријем за 200 гостију.

Када је долазио у Чортановце, Станковића је на железничкој станици дочекивао фијакериста од кога је он преузимао кајасе. Викнуо би: „Ђиа!” и потерао у белим рукавицама тропрег уз чортановачки брег. Иако је био педант и више времена провео у смокингу него у докторском белом мантилу, Раденко Станковић је од свега највише волео бербе грожђа. Засадио је 50.000 чокота лозе а када би сремске девојке ушле у бачве да гацају грожђе, намесник би сео на терасу и то посматрао. Е, тада је био срећан.    

----------------------------------------------

Женски Бахус

Вила Станковић је подигнута на месту које се још од римског доба зове Златни брег. Приликом копања темеља пронађени су остаци куће која је подигнута у античко време. Један фрагмент античког рељефа дао је намесник Станковић да се угради у зид његове виле. На том крњем фрагменту приказана је жена са дететом која у десној руци држи штап са виновом лозом и гроздом. Неки женски Бахус. Претпоставља се да овај рељеф у белом камену потиче из III века наше ере, када је подигнут и кастел за одбрану Дунава у подножју Златног брега.