Vila na Zlatnom bregu

Student medicine na Bečkoj univerzi Radenko Stanković čita i dobro pamti da su u celoj Austrougarskoj mesto sa najmanje tuberkuloznih bolesnika – Čortanovci. Trideset godina kasnije u tim istim Čortanovcima podići će vilu. Tada će već biti priznati lekar i namesnik maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću.

Namesnik Stanković je kupio dvadesetak čortanovačkih hektara u komadu, na padini Fruške gore koja gleda u koviljski rit i gde struji lokalni vetar zvani „fruškogorac”. Taj vetar čisti pluća.

Stankovićeva vila je igra stilova čiji je dirigent arhitekta Dragiša Brašovan. Urađena je u beščanskoj opeci kao ukusan miks neke lombardijske kuće za lov, uzanih prozora koji asociraju na puškarnice Petrovaradinske tvrđave, ali i sa dvoglavim orlovima na kapitelima koji su uzeti iz srpske pravoslavne tradicije.

Korisni prostor kuće nije veliki, oko 200 kvadrata. Raspoređen je u tri nivoa: iznad kuhinje i magacina je trpezarija sa spavaćom sobom i badecimerom a u šestougaonoj kuli i njenom produžetku su dnevni boravci. Originalni nameštaj po nacrtu Brašovana i skulpture Radete Stankovića odtumbao je vetar istorije. Ali, drvene oplate na ukusnim lukovima dovrataka su renovirane po uzoru na original i podsećaju na srednji vek. Raspored prozora prati kretanje sunca tako da je u svim prostorijama svetlo preko celog dana.

Padina na kojoj je podignuta vila „savladana” je sa šest terasa koje se kaskadno spuštaju ka Dunavu. U namesnički kompleks se ulazi kroz kuću-kapiju, u kojoj se nalazi stan za kočijaša, „garaža” za fijaker i saonice i štala za lipicanere. Tu je i podrum za vino ukopan u breg, vinarska kuća i pored Dunava kuća za poslugu. Brašovan je projektovao i roštilj-ražanj, kao i travnatu terasu za letnje koktele. Društvenom životu je posvećen i terakot plato na kojem je mogao da se održi prijem za 200 gostiju.

Kada je dolazio u Čortanovce, Stankovića je na železničkoj stanici dočekivao fijakerista od koga je on preuzimao kajase. Viknuo bi: „Đia!” i poterao u belim rukavicama tropreg uz čortanovački breg. Iako je bio pedant i više vremena proveo u smokingu nego u doktorskom belom mantilu, Radenko Stanković je od svega najviše voleo berbe grožđa. Zasadio je 50.000 čokota loze a kada bi sremske devojke ušle u bačve da gacaju grožđe, namesnik bi seo na terasu i to posmatrao. E, tada je bio srećan.    

----------------------------------------------

Ženski Bahus

Vila Stanković je podignuta na mestu koje se još od rimskog doba zove Zlatni breg. Prilikom kopanja temelja pronađeni su ostaci kuće koja je podignuta u antičko vreme. Jedan fragment antičkog reljefa dao je namesnik Stanković da se ugradi u zid njegove vile. Na tom krnjem fragmentu prikazana je žena sa detetom koja u desnoj ruci drži štap sa vinovom lozom i grozdom. Neki ženski Bahus. Pretpostavlja se da ovaj reljef u belom kamenu potiče iz III veka naše ere, kada je podignut i kastel za odbranu Dunava u podnožju Zlatnog brega.