Из средње школе у електрану

Са дипломом средње стручне школе моћи ће да се запосле у електранама: соларним, геотермалним, ветроелектранама, у развојним постројењима, трафо-станицама, објектима за контролу и одржавање електроенергетских и електромоторних погона… Моћи ће и да наставе образовање на факултетима. При том, они би, према актуелним намерама просветне власти, били прва генерација којој ће улазница за студије бити положена стручна матура.

Иницијатива да се у образовни систем уведе смер електротехничар обновљивих извора енергије покренута је пре четири године, подсећа Ђурађ Бањац, директор Електротехничке школе „Земун”.

– Још 2013. године урађен је предлог наставног плана и програма за смер електротехничар обновљивих извора енергије. Ове године је коригован и улази у образовни систем, као четворогодишњи дуални профил. То за ђаке значи далеко више праксе. У првој години имаће четири часа практичне наставе у распореду, а од другог до четвртог разреда чак шест часова, то јест по један дан праксе недељно – прецизира Бањац.

Увођење новог профила планирано је недуго пошто су прве соларне електране никле у Србији – на крововима школа. Средња школа у Варварину, Средња техничка „Михајло Пупин” у Кули и Електротехничка „Раде Кончар” у Београду постале су соларни првенци у овдашњем електроенергетском систему, још 2011. године. Тада су као мали али значајни произвођачи струје помоћу фотонапонских панела прикључени на мрежу. И сада су у погону.

Школа у Кули од пре две године има и термо-соларни систем за загревање воде. Основала је и Друштво за обновљиве изворе енергије које се бави промоцијом енергетске ефикасности. Отуда, како каже директор ове школе Мирослав Милованчев, не чуди што је била носилац идеје о увођењу новог електротехничког смера за средњошколце.

– Имамо прву соларну електрану у Војводини али и соларне колекторе за загревање санитарне воде. Производимо струју и топлу воду. Бенефити су велика уштеда енергије, али и обука ученика којима можемо да прикажемо та два система у пракси – појашњава Милованчев.

Будуће ђаке очекује стицање функционалних знања о електротехници, изворима и потрошачима енергије, софтверским алатима у електроенергетици, електричним инсталацијама, електроници у енергетици, дистрибутивној мрежи и постројењима... Међу најважнијим стручним предметима изучаваће обновљиве изворе енергије, предузетништво, енергетску ефикасност и одрживи развој и заштиту енергетских постројења.

– Имаће одличне услове за образовање. Недалеко од нас налазе се електрична централа на биогас и први ветропарк у Србији који се састоји од три ветрењаче. Вртићи у нашем непосредном окружењу греју се помоћу топлотних пумпи коришћењем геотермалних вода. Уз соларну електрану у нашој школи то су четири врсте обновљивих извора енергије које наши ђаци могу да посете, а ићи ће и у веће електране са обновљивим изворима – илуструје Милованчев.

Школовање по дуалном систему подразумева блиску сарадњу школе са привредом. Не споре то директори школа, али чекају најављени закон о дуалном образовању да би у складу са њим дефинисали сарадњу са привредним субјектима.

Смер будућности

Соларна електрана у Електротехничкој школи „Раде Кончар” ради беспрекорно, али ова кућа знања неће бити међу првима које ће школовати будуће електротехничаре обновљивих извора енергије. Зашто?

– Свега неколико дана имали смо на располагању да одлучимо хоћемо ли увести нов смер, али колектив је одлучио да сачекамо и због новог закона о дуалном образовању и због кадра који школа треба да обезбеди за будуће електротехничаре обновљивих извора. Надам се да ћемо већ од следеће године тражити и добити тај образовни профил. То је грана привреде у експанзији, препознатљива за будућа времена и недостаје нам кадар који је за ту област стручан – каже Биљана Ковачевић, директорка ЕТШ „Раде Кончар”.