Iz srednje škole u elektranu

Sa diplomom srednje stručne škole moći će da se zaposle u elektranama: solarnim, geotermalnim, vetroelektranama, u razvojnim postrojenjima, trafo-stanicama, objektima za kontrolu i održavanje elektroenergetskih i elektromotornih pogona… Moći će i da nastave obrazovanje na fakultetima. Pri tom, oni bi, prema aktuelnim namerama prosvetne vlasti, bili prva generacija kojoj će ulaznica za studije biti položena stručna matura.

Inicijativa da se u obrazovni sistem uvede smer elektrotehničar obnovljivih izvora energije pokrenuta je pre četiri godine, podseća Đurađ Banjac, direktor Elektrotehničke škole „Zemun”.

– Još 2013. godine urađen je predlog nastavnog plana i programa za smer elektrotehničar obnovljivih izvora energije. Ove godine je korigovan i ulazi u obrazovni sistem, kao četvorogodišnji dualni profil. To za đake znači daleko više prakse. U prvoj godini imaće četiri časa praktične nastave u rasporedu, a od drugog do četvrtog razreda čak šest časova, to jest po jedan dan prakse nedeljno – precizira Banjac.

Uvođenje novog profila planirano je nedugo pošto su prve solarne elektrane nikle u Srbiji – na krovovima škola. Srednja škola u Varvarinu, Srednja tehnička „Mihajlo Pupin” u Kuli i Elektrotehnička „Rade Končar” u Beogradu postale su solarni prvenci u ovdašnjem elektroenergetskom sistemu, još 2011. godine. Tada su kao mali ali značajni proizvođači struje pomoću fotonaponskih panela priključeni na mrežu. I sada su u pogonu.

Škola u Kuli od pre dve godine ima i termo-solarni sistem za zagrevanje vode. Osnovala je i Društvo za obnovljive izvore energije koje se bavi promocijom energetske efikasnosti. Otuda, kako kaže direktor ove škole Miroslav Milovančev, ne čudi što je bila nosilac ideje o uvođenju novog elektrotehničkog smera za srednjoškolce.

– Imamo prvu solarnu elektranu u Vojvodini ali i solarne kolektore za zagrevanje sanitarne vode. Proizvodimo struju i toplu vodu. Benefiti su velika ušteda energije, ali i obuka učenika kojima možemo da prikažemo ta dva sistema u praksi – pojašnjava Milovančev.

Buduće đake očekuje sticanje funkcionalnih znanja o elektrotehnici, izvorima i potrošačima energije, softverskim alatima u elektroenergetici, električnim instalacijama, elektronici u energetici, distributivnoj mreži i postrojenjima... Među najvažnijim stručnim predmetima izučavaće obnovljive izvore energije, preduzetništvo, energetsku efikasnost i održivi razvoj i zaštitu energetskih postrojenja.

– Imaće odlične uslove za obrazovanje. Nedaleko od nas nalaze se električna centrala na biogas i prvi vetropark u Srbiji koji se sastoji od tri vetrenjače. Vrtići u našem neposrednom okruženju greju se pomoću toplotnih pumpi korišćenjem geotermalnih voda. Uz solarnu elektranu u našoj školi to su četiri vrste obnovljivih izvora energije koje naši đaci mogu da posete, a ići će i u veće elektrane sa obnovljivim izvorima – ilustruje Milovančev.

Školovanje po dualnom sistemu podrazumeva blisku saradnju škole sa privredom. Ne spore to direktori škola, ali čekaju najavljeni zakon o dualnom obrazovanju da bi u skladu sa njim definisali saradnju sa privrednim subjektima.

Smer budućnosti

Solarna elektrana u Elektrotehničkoj školi „Rade Končar” radi besprekorno, ali ova kuća znanja neće biti među prvima koje će školovati buduće elektrotehničare obnovljivih izvora energije. Zašto?

– Svega nekoliko dana imali smo na raspolaganju da odlučimo hoćemo li uvesti nov smer, ali kolektiv je odlučio da sačekamo i zbog novog zakona o dualnom obrazovanju i zbog kadra koji škola treba da obezbedi za buduće elektrotehničare obnovljivih izvora. Nadam se da ćemo već od sledeće godine tražiti i dobiti taj obrazovni profil. To je grana privrede u ekspanziji, prepoznatljiva za buduća vremena i nedostaje nam kadar koji je za tu oblast stručan – kaže Biljana Kovačević, direktorka ETŠ „Rade Končar”.