Око за око, зуб за зуб

Кан – Прорадио је адреналин у самој завршници 70. Канског фестивала, током пројекција нових филмова Фатиха Акина, Лин Ремзи и Франсоа Озона, последњих у овогодишњем главном такмичарском програму.

У овим последњим сатима до доделе „Златне палме” тешко је предвидети како размишља Алмодоваров жири, али уколико, којим случајем, тренутно не дискутује о могућности да награду за главну женску ролу додели Дајани Кругер, силно ће погрешити. Ова холивудска звезда, Немица рођењем, одигравши први пут у каријери улогу у немачком филму и на матерњем језику, и то тако да јој се верује сваког трена, заслужила је да се вечерас појави на сцени Театра Лимијер као лауреаткиња.

Кругерова у политички провокативном и снажно емотивном филму „Ниоткуда” („Aus dem nichts”) Фатиха Акина, немачког редитеља турског порекла, тумачи лик младе мајке Катје, Немице удате за Турчина, која у тренутку експлозије подметнуте бомбе у омаленом хамбуршком офису свог мужа губи све. И мужа и маленог сина и смисао живота. И сама полицијска истрага додатно рањава Катју, спознаја да иза напада стоји млади брачни пар припадника немачке неонацистичке организације за њу је ужасавајућа, а само суђење после којег су зликовци, услед недовољно чврстих доказа ослобођени, живот ове младе жене претварају у пакао. А сам филм Фатиха Акина, у жанровском смислу, у готово класични филм освете, чија је завршна сцена готово шокирала гледаоце.

Акин се и у буквалном смислу одлучио на освету типа „око за око, зуб за зуб”. Нацистичке терористе казнио је њиховим оружјем – самоубилачком бомбом. Дајана Кругер, као Катја, пронашла је некажњене зликовце чак у Грчкој, где их је у камп-приколици на обали мора крио њихов симпатизер, припадник „Златне зоре” (одлична улога познатог кипарског редитеља Јаниса Економидиса, иначе левичара по политичком опредељењу) и заједно их са собом разнела. Бомба сакривена у њеном ранцу истоветна је оној којом су ови неонацисти убили њене највољеније. Научила је да је направи сама користећи детаљне белешке са самог суђења.

Акинов филм отвара сијасет питања и моралних дилема на тему како се носити с данашњим тероризмом, било да је радикално исламистички, било неонацистички. Да ли терористе треба тући њиховим оружјем? Бомбашима-самоубицама? И да ли мајке жртава могу да се нађу и у таквој улози?

Филм Фатиха Акина у сваком случају је од оне врсте која не оставља гледаоце равнодушним, а велики допринос томе дала је управо Дајана Кругер. Ово је њена најбоља улога до сада. Филм је откупљен за приказивање у Србији.

И нови жестоки филм „Ви заправо никада нисте били овде” („You Were Never Really Here”), шкотске редитељке Лин Ремзи, снимљен у Америци с Хоакином Фениксом у главној улози, откупљен је за приказивање у Србији. И ово је осветнички филм, бруталан и насилан, али је веома привлачно то што Ремзијева ниједног тренутка не приказује сам чин насиља, већ само последице – наоколо разбацане лешеве злочинаца, припадника дугачког ланца педофилије који води до самог врха америчке власти, до самих конгресмена.

У улози осветника, иначе плаћеног убице, а заправо трауматизованог америчког ратног ветерана, Хоакин Феникс блиста. Никога не би зачудило уколико би освојио канску награду.

Адреналинску бомбу приредио је француски редитељ Франсоа Озон својим еротско-порнографско-психолошким трилером „Двоструки љубавник” („L’amant double”). Озонове фантазије немају граница. Ни његова дрскост да изјави како је овај филм снимио као омаж Хичкоку, Брајану де Палми и Роману Поланском. У главним улогама поново су његови вољени глумци – Марин Валч, запажена у Озоновом филму „Млада и лепа”, и Жереми Реније, сјајни белгијски глумац који је остварио незаборавне улоге у филмовима Ханекеа и браће Дарден...

Овогодишњи, 70. Кан остаће упамћен више по несвакидашњем обезбеђењу него по добрим филмовима. Била је ово танушна фестивалска сезона. Аутори српских филмова који су били приказани на Маршеу у оквиру пројекта „ACID” задовољни су што су имали прилику да се представе потенцијалним француским купцима. Задовољна је својим канским наступом и глумица Оливера Катарина, а најзадовољнији наши филмски бизнисмени – продуцент Мирослав Могоровић и дистрибутер Игор Станковић. Они су у Кану били и најрасположенији и најнеуморнији. Ништа их није дало пореметити.