Oko za oko, zub za zub

Kan – Proradio je adrenalin u samoj završnici 70. Kanskog festivala, tokom projekcija novih filmova Fatiha Akina, Lin Remzi i Fransoa Ozona, poslednjih u ovogodišnjem glavnom takmičarskom programu.

U ovim poslednjim satima do dodele „Zlatne palme” teško je predvideti kako razmišlja Almodovarov žiri, ali ukoliko, kojim slučajem, trenutno ne diskutuje o mogućnosti da nagradu za glavnu žensku rolu dodeli Dajani Kruger, silno će pogrešiti. Ova holivudska zvezda, Nemica rođenjem, odigravši prvi put u karijeri ulogu u nemačkom filmu i na maternjem jeziku, i to tako da joj se veruje svakog trena, zaslužila je da se večeras pojavi na sceni Teatra Limijer kao laureatkinja.

Krugerova u politički provokativnom i snažno emotivnom filmu „Niotkuda” („Aus dem nichts”) Fatiha Akina, nemačkog reditelja turskog porekla, tumači lik mlade majke Katje, Nemice udate za Turčina, koja u trenutku eksplozije podmetnute bombe u omalenom hamburškom ofisu svog muža gubi sve. I muža i malenog sina i smisao života. I sama policijska istraga dodatno ranjava Katju, spoznaja da iza napada stoji mladi bračni par pripadnika nemačke neonacističke organizacije za nju je užasavajuća, a samo suđenje posle kojeg su zlikovci, usled nedovoljno čvrstih dokaza oslobođeni, život ove mlade žene pretvaraju u pakao. A sam film Fatiha Akina, u žanrovskom smislu, u gotovo klasični film osvete, čija je završna scena gotovo šokirala gledaoce.

Akin se i u bukvalnom smislu odlučio na osvetu tipa „oko za oko, zub za zub”. Nacističke teroriste kaznio je njihovim oružjem – samoubilačkom bombom. Dajana Kruger, kao Katja, pronašla je nekažnjene zlikovce čak u Grčkoj, gde ih je u kamp-prikolici na obali mora krio njihov simpatizer, pripadnik „Zlatne zore” (odlična uloga poznatog kiparskog reditelja Janisa Ekonomidisa, inače levičara po političkom opredeljenju) i zajedno ih sa sobom raznela. Bomba sakrivena u njenom rancu istovetna je onoj kojom su ovi neonacisti ubili njene najvoljenije. Naučila je da je napravi sama koristeći detaljne beleške sa samog suđenja.

Akinov film otvara sijaset pitanja i moralnih dilema na temu kako se nositi s današnjim terorizmom, bilo da je radikalno islamistički, bilo neonacistički. Da li teroriste treba tući njihovim oružjem? Bombašima-samoubicama? I da li majke žrtava mogu da se nađu i u takvoj ulozi?

Film Fatiha Akina u svakom slučaju je od one vrste koja ne ostavlja gledaoce ravnodušnim, a veliki doprinos tome dala je upravo Dajana Kruger. Ovo je njena najbolja uloga do sada. Film je otkupljen za prikazivanje u Srbiji.

I novi žestoki film „Vi zapravo nikada niste bili ovde” („You Were Never Really Here”), škotske rediteljke Lin Remzi, snimljen u Americi s Hoakinom Feniksom u glavnoj ulozi, otkupljen je za prikazivanje u Srbiji. I ovo je osvetnički film, brutalan i nasilan, ali je veoma privlačno to što Remzijeva nijednog trenutka ne prikazuje sam čin nasilja, već samo posledice – naokolo razbacane leševe zločinaca, pripadnika dugačkog lanca pedofilije koji vodi do samog vrha američke vlasti, do samih kongresmena.

U ulozi osvetnika, inače plaćenog ubice, a zapravo traumatizovanog američkog ratnog veterana, Hoakin Feniks blista. Nikoga ne bi začudilo ukoliko bi osvojio kansku nagradu.

Adrenalinsku bombu priredio je francuski reditelj Fransoa Ozon svojim erotsko-pornografsko-psihološkim trilerom „Dvostruki ljubavnik” („L’amant double”). Ozonove fantazije nemaju granica. Ni njegova drskost da izjavi kako je ovaj film snimio kao omaž Hičkoku, Brajanu de Palmi i Romanu Polanskom. U glavnim ulogama ponovo su njegovi voljeni glumci – Marin Valč, zapažena u Ozonovom filmu „Mlada i lepa”, i Žeremi Renije, sjajni belgijski glumac koji je ostvario nezaboravne uloge u filmovima Hanekea i braće Darden...

Ovogodišnji, 70. Kan ostaće upamćen više po nesvakidašnjem obezbeđenju nego po dobrim filmovima. Bila je ovo tanušna festivalska sezona. Autori srpskih filmova koji su bili prikazani na Maršeu u okviru projekta „ACID” zadovoljni su što su imali priliku da se predstave potencijalnim francuskim kupcima. Zadovoljna je svojim kanskim nastupom i glumica Olivera Katarina, a najzadovoljniji naši filmski biznismeni – producent Miroslav Mogorović i distributer Igor Stanković. Oni su u Kanu bili i najraspoloženiji i najneumorniji. Ništa ih nije dalo poremetiti.