Банкарска суровост

„Политика“ је пренела изјаву председника ИО Комерцијалне банке А. Пикера да је његова банка „лепотица на српском банкарском тржишту“. Истовремено у фељтону истих новина немачки социјални историчар Јирген Кока показује да је у неолиберализму најупадљивији раст банкарских профита и да бум банака не почива на инвестицијама, већ више на шпекулацијама, на разним паразитским куповинама и препродајама предузећа.

 Где је истина? Да ли право банака почива на фер уговору између повериоца и дужника или на облигационом праву суровости? Биће да је пре ово друго. Код тога није наодмет подсетити да је у антици поверилац могао од дужника да одреже део тела сразмерно величини дуга. Угњетавање дужника је дословно заливано крвљу. Иако данас, изузев у неким исламским земљама, не постоји оваква банкарска процена телесних делова, европски неолиберализам тешко заудара на суровост. Актуелна суровост јесте празнична радост богатих, али не толико као наслађивање у јавном мучењу и черечењу дужника на тргу, него у унижавању живота грађана због неплаћених личних и државних камата. И данас физичка патња намирује дуговања банкама, а у кажњавању дужника још увек има поприлично свечаног. Уосталом, без суровости нема свечаности (Ниче). А и сами дужници, тј. вазалне владе, свечано се хвале да су вратили дугове. На рачун стандарда грађана, али боже мој. Нема говора о насиљу камата, окамаћеном умирању.

Банкарски ЕУ неолиберализам се не стиди своје суровости. Успео је да дигне толеранцију на суровост код подвлашћених. Осигурао је права разних мањина, али је зато ојачао економску неправду. Успешно је релативизовао правду. У формули трпљен–спасен попови неуморно патњи приписују тајни механизам спасења, а банке се са циничном равнодушношћу односе према суровости када правдају своје насиље логиком камате. Капитулација Сиризе у Грчкој пред банкама била је свечана премијера Међународног монетарног фонда за све непослушне повериоце. Радост изазвана овом суровошћу у основи јесте оргијање тржишта на ком богати играју, док сиромашне черече на тргу.

*Професор Филозофског факултета у Београду

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ