Bankarska surovost

„Politika“ je prenela izjavu predsednika IO Komercijalne banke A. Pikera da je njegova banka „lepotica na srpskom bankarskom tržištu“. Istovremeno u feljtonu istih novina nemački socijalni istoričar Jirgen Koka pokazuje da je u neoliberalizmu najupadljiviji rast bankarskih profita i da bum banaka ne počiva na investicijama, već više na špekulacijama, na raznim parazitskim kupovinama i preprodajama preduzeća.

 Gde je istina? Da li pravo banaka počiva na fer ugovoru između poverioca i dužnika ili na obligacionom pravu surovosti? Biće da je pre ovo drugo. Kod toga nije naodmet podsetiti da je u antici poverilac mogao od dužnika da odreže deo tela srazmerno veličini duga. Ugnjetavanje dužnika je doslovno zalivano krvlju. Iako danas, izuzev u nekim islamskim zemljama, ne postoji ovakva bankarska procena telesnih delova, evropski neoliberalizam teško zaudara na surovost. Aktuelna surovost jeste praznična radost bogatih, ali ne toliko kao naslađivanje u javnom mučenju i čerečenju dužnika na trgu, nego u unižavanju života građana zbog neplaćenih ličnih i državnih kamata. I danas fizička patnja namiruje dugovanja bankama, a u kažnjavanju dužnika još uvek ima poprilično svečanog. Uostalom, bez surovosti nema svečanosti (Niče). A i sami dužnici, tj. vazalne vlade, svečano se hvale da su vratili dugove. Na račun standarda građana, ali bože moj. Nema govora o nasilju kamata, okamaćenom umiranju.

Bankarski EU neoliberalizam se ne stidi svoje surovosti. Uspeo je da digne toleranciju na surovost kod podvlašćenih. Osigurao je prava raznih manjina, ali je zato ojačao ekonomsku nepravdu. Uspešno je relativizovao pravdu. U formuli trpljen–spasen popovi neumorno patnji pripisuju tajni mehanizam spasenja, a banke se sa ciničnom ravnodušnošću odnose prema surovosti kada pravdaju svoje nasilje logikom kamate. Kapitulacija Sirize u Grčkoj pred bankama bila je svečana premijera Međunarodnog monetarnog fonda za sve neposlušne poverioce. Radost izazvana ovom surovošću u osnovi jeste orgijanje tržišta na kom bogati igraju, dok siromašne čereče na trgu.

*Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU