Арогантни, пијани туриста из Вашингтона у Европи

У говору пред савезницима из Северноатлантске алијансе у Белгији, Трамп није потврдио оданост Америке члану 5 Повеље НАТО која каже да се напад на једну чланицу може узети као напад на све чланице, у чему су Европљани одувек видели гаранције да ће их Вашингтон заштитити у случају стране инвазије. Не само да је прећутао оно што их је највише занимало – да ће Америка бити ту ако затреба, већ им је и поручио оно што су они најмање желели да чују – да морају да почну да одвајају два одсто бруто друштвеног производа (БДП) за војску јер више не иде да амерички порески обвезници сносе трошкове европске одбране.

То није наишло на добар пријем у вашингтонској спољнополитичкој јавности која сматра да је Европа и даље најбољи амерички пријатељ са којим Америку спајају не само обострано корисни војни и трговински споразуми већ и заједничке вредности. Истина, и бивши председник Барак Обама је сматрао да остале чланице алијансе морају да издвајају договорени постотак БДП-а за одбрану и да Стари континент не треба да буде у жижи америчке спољне политике, мада он никада није јавно довео америчко-европско савезништво у питање. Најутицајније америчке редакције редом примећују да се Трамп није уклопио у средину лидера демократских земаља на самиту војног савеза у Бриселу или на састанку седам најразвијенијих земаља на Сицилији, али да му је зато било далеко пријатније у друштву оријенталних деспота које је посетио на првој станици на путовању, у Саудијској Арабији.

Можда прекор на рачун демократских лидера Европе не би толико парао уши да није стигао само неколико дана након што је председник бројним неизабраним лидерима муслиманских земаља у којима се крше људска права поручио да није дошао да им чита лекције о томе како треба да живе и организују своје државе. Хвалио је велика достигнућа Саудијске Арабије, а краљ, принчеви и шеици узвраћали су му  похвале тврдећи да са овим председником свиће нова зора америчко-заливског партнерства.

Макар на симболичном нивоу, важно је што се Трамп у Бриселу лактао и гурао да би дошао у први ред за фотографисање, док је у Ријаду играо поред Арапа у традиционалној ношњи који су исукали мачеве.

Либерални информативни сајт „Дејли бист” отишао је најдаље у критици председника цитирајући једног званичника који је оценио да се Трамп у Европи понашао као „арогантни пијани туриста који улеће на подијум и другима показује како се игра док их гази а да то и не примећује”. Трамп је, истина незванично, из Европе критиковао Немачку да ради нешто „веома, веома лоше” јер остварује суфицит у трговини са САД, али из Ријада није критиковао Саудијску Арабију да ради нешто „веома, веома лоше” јер бомбама засипа јеменске цивиле.

Трамп је и у улози домаћина у Белој кући показао да се боље сналази у друштву диктатора попут египатског председника, кога је хвалио на сва звона, него у друштву европских лидера попут Ангеле Меркел са којом се тада једва руковао. Зато је у Америци придат велики значај канцеларкиној изјави после самита да Европа мора да стане на своје ноге уместо да се као досад ослања на партнерство са САД. Шта би то могло да значи за Америку? „Вашингтон пост” пише да Европљани, чак и да то желе, не могу тако лако да се одвоје од прекоокеанских савезника јер нису изградили (од НАТО) независан систем одбране, а и ослањају се на трговину са Америком која је велико тржиште за европске производе. Са друге стране, предвиђа се да би Стари континент заиста могао да почне да води више рачуна о својој одбрани, посебно после изласка Британије из ЕУ јер је управо Лондон био кочничар европског војног осамостаљивања, инсистирајући на трансатлантској повезаности. Иако Трамп није први који је поручио да САД више неће финансирати европску одбрану, Америци је досад одговарало да материјално и војно подноси највећи терет колективне одбране јер је као сила која преовлађује у НАТО вршила огроман утицај на Европу.

После Трамповог повратка у престоницу, преовладава страх да је шеф Беле куће одгурнуо проверене трансатлантске партнере, али и нада да Европа, иако незадовољна Вашингтоном, нема коме другом да се окрене. Она се толико чврсто држала Америке између осталог и због тога да не би потпала под утицај других сила које јој се нуде као алтернатива.