Сви смо ми, заправо, губитници

Често наступате по Србији. Какве утиске носите са концерата по нашој земљи и шта публика може да очекује од предстојећег наступа?

– Тешко је рећи да често наступамо по Србији. Мало чешће можда наступамо у Београду, једном или два пута појавили смо се у Новом Саду и у Нишу, те давно у прошлости још и у Суботици. То је то. Значи, у Србији наступамо веома мало. Увек нас новинари питају какве утиске носимо са концерата, каква је наша публика и слично. Публика не може да буде добра или лоша, као што ни нације не могу бити добре или лоше. Постоји добра или лоша влада, добар или лош систем, добра или лоша држава, као и добро или лоше озвучење, добра или лоша реклама, техника, концерт и контекст. Ми смо у Србији, углавном, радили добре и квалитетне наступе, па нас због тога публика углавном добро прихвата. Надамо се да ће тако бити и убудуће. Предстојећи фестивалски наступ радимо у склопу промоције нашег последњег албума "Volk" тако да ћемо, пре свега, представити материјал с тог албума

На "Volk" се налазе обраде државних химни. Како сте са једногодишње временске дистанце задовољни тим албумом и како га је прихватила публика и критика?

– У будистичком смислу ми смо константно "задовољни", а у хришћанском "незадовољни", зато код вредновања властитог рада радије одбацујемо тај лабави критеријум задовољства. За нас је битно да нам пројекат омогућава да идемо даље и да провоцира различите и занимљиве реакције. А различитих реакција има. Додуше, неки нам критичари замерају да смо превише "комерцијални", други да смо превише "експериментални" или "алтернативни" и слично, али углавном се сви слажу да је албум интересантан и квалитетан. То нам је довољно

Која идеја стоји иза обрасца обрада бројних дела популарне културе којим сте се током каријере често служили?

– Једноставна идеја интерпретације стварности која нас окружује. Нисмо опседнути оригиналношћу, за коју верујемо да и не постоји. Стварање нових "оригинала" немогуће је, па и непотребно. Садржај људских судбина и прича исти је као и пре Христа, једино се мења језик, форма и контекст. Ако желимо разумети време у коме живимо онда треба студирати језик који нас окружује

Познати сте по сарадњи са другим уметницима. Да ли је нешто слично у плану и, генерално, какви су планови групе у наступајућем периоду?

– Доста сарађујемо са љубљанском сценом, са људима који су око нас, али и са другима. Моментално имамо занимљиве позиве за сарадњу на различитим пројектима са свих страна света, али о томе не бисмо причали док ти пројекти не сазру. Иначе, припремамо за скорашње издавање за "Mute Film" три нова DVD-ја, са снимљеним филмским материјалима из осамдесетих и деведесетих, као и са потпуно новим снимцима, у вези са албумом "Volk".

Уз то, ускоро ће изаћи наша интерпретација Бахове "Уметности фуге", под насловом "Laibach Kunst Der Fuge". Почеле су и припреме за рад на новој плочи. Одржаћемо три концерта у Санкт Петербургу и Москви у септембру, а до краја године планирамо још и четврти део европске турнеје.

Једном приликом сте изјавили да "уметност захтева фанатизам". Шта сте под тим мислили?

– Ако уметност није фанатична, онда је прагматична, а то више није уметност.

Поигравање са табу-темама идеолошке садржине одувек је била битна димензија ваше уметности. Какав је однос "Лајбаха" према естетизацији политичког, политизацији естетског и односу између та два?

– Естетско је увек политично али не нужно и политизирано, а политика није никад естетска али је редовно естетизирана. Што је она ружнија, то више покушава саму себе естетизирати. Једина могућност у одупирању експлоатацији естетског у политичке сврхе стога је радикална политизација естетског.

Најуспешнији сте рок састав у свету са простора бивше Југославије. У чему је тајна вашег успеха и шта то фали другим извођачима са овог поднебља да би постали светски познати?

– Не знамо. Можда мало више среће и памети. Али, свакоме би требало бити пре свега јасно да је успех само привремен и да смо на крају сви губитници. Можда је због тога најуспешнији онај који из свог пораза изађе као победник. А у томе су Срби велики мајстори и ту проблема не би требало бити.

Каква је тренутна музичка понуда у вашој земљи?

– Понуда је велика и разноврсна, има квалитетних музичара и група али сцена ипак функционише летаргично, без неке праве идеје и енергије. Живота у њој има отприлике онолико колико га има у рекламним паноима. Али можда је то то и све је остало само била варка.

Из вашег угла, да ли се данас живи боље у Словенији у односу на период од пре двадесетак година?

– На то питање не можемо објективно одговорити, али чини нам се да људи у материјалном смислу живе квалитетније, а у социјалном и духовном смислу пуно сиромашније

Како видите процес транзиције у државама на простору бивше Југославије и Источној Европи? Једном приликом сте изјавили да "није битно како ми видимо ствари већ какве оне јесу". Какве су ствари поводом ових питања?

– Процес транзиције је такав какав је; за њега би се могло рећи да су људи добили шта су тражили али не и шта су хтели. Свака транзиција која се дешава у таквим радикалним социјално-политичким променама, какве су се догодиле на простору бивше Југославије и источне Европе, тражи главе и ствара неправде. Карте су промешане те наново подељене и сада треба одиграти ту нову партију до краја. Или, пак, потражити нову алтернативу.

За крај, видите ли алтернативу неолибералном моделу капитализма?

– Алтернатива неолибералном моделу капитализма је просвећени комунизам.