Где су амерички шевролети у Немачкој?

Ако је веровати „Шпиглу“, Трамп је у разговору са Туском и Јункером посебно упро прст у немачку аутомобилску индустрију.

„Погледајте милионе аутомобила које продају у Америци. Ужасно. Ми ћемо то зауставити”, наводно је Трамп поручио при крају прве председничке турнеје у иностранству.

Иза гнева америчког лидера због бујице немачких аутомобила на друмовима САД стоје најмање два супротстављена економска интереса. За Америку, аутомобилска индустрија је извор око три одсто БДП-а, грана која запошљава око милион људи и један од легендарних симбола (некадашњег) продора привреде САД у свет. Куповина кола у Америци чини при томе петину укупног обрта малопродајне трговине.

За немачку ауто-мото индустрију Америка је друго највеће извозно тржиште: БМВ, „Дајмлер“ и „Фолксваген“ заједно су лане са оне стране Атлантика продали 1,33 милиона возила. Истовремено, „Дајмлер“ у свом погону у Алабами производи више СУВ возила него било где другде на свету, док БМВ у Јужној Каролини у Спартанбургу има своју највећу фабрику возила на свету. При томе „Дајмлер“ планира да у проширење погона у Алабами уложи 1,3 милијарде долара. Производњом у Спартанбургу БМВ је избио на чело извозника возила из САД (по вредности робе).

У међувремену, за новог шефа Беле куће, немачки ауто-мото продор на тржиште САД има озбиљну мањкавост у ери слободне трговине.

„Кад прођете Петом авенијом, испред сваке куће стоји паркиран мерцедес. Где су амерички шевролети у Немачкој“, питао се Трамп зимус у интервјуу „Билду“.

Немачки експерти цинични су у процени Трамповог познавања

прилика у ауто-бизнису.

„Амерички председник не дискутује на основу чињеница, већ долази до закључака на основу бочних података, на пример на основу тога колико је кола тренутно паркирано на улицама Њујорка, или испред Трампове куле“, оценио је за агенцију „Блумберг“ Фердинанд Дуденхефер, директор Центра за ауто-мото истраживања Универзитета у Дуизбургу.

На америчком тржишту аутомобила ваља се међутим далеко озбиљнији проблем од бујице страних возила.

Наиме, Американци, а посебно они осиромашени, купују нова кола на кредит више него икада раније, и при томе све више касне са исплатом пристижућих рата, упозорава Резервна банка Њујорка у извештају који преносе светски медији.

Колико лане Американци нису на време намирили рате за ауто-кредит у укупној вредности од око 1.200 милијарди долара, девет одсто више него 2015. односно 13 одсто више него у 2014. Истовремено, број кола и камиона на америчким путевима повећан је лане за тек 1,5 одсто. Са ненамиреним кредитним обавезама за кола, укупни дуг америчких домаћинства прошле године достигао је суму од 12.700 милијарди долара. Америчка домаћинства данас су у већем дугу него 2008, наводи лондонски „Фајненшел тајмс“. Подсећања ради, пре девет година крах америчког хипотекарног тржишта подстакао је највећу глобалну финансијску кризу од Другог светског рата.

И овог пута, као и тада, лукаве рачуновође играле су на лакомост обичних Американаца: онда да купе своје куће, сада да купе нова кола.

Наиме, да задовоље страст Американаца према новим колима, зајмодавци (међу којима предњачи шпанска банка Сантандер) од 2010. године разрађују готово идентичан модел којим су произвели кризу на тржишту хипотекарних кредита пре 2008. године.

Тако су кредитори (међу којима и поједине водеће америчке банке) поново осетно снизили дозвољени имовински праг подносиоцима захтева за кредит, продужили рокове отплате на седам-осам година, уз одложени почетак раста камата.

У међувремену на берзама све више расте стрепња колико ће и када Американци – у ери скромног привредног раста – успети да измире кредитне дугове за своје нове аутомобиле? Ако не, да ли на тржишту америчке ауто-кредитне индустрије следи „омањи крах“?

Сетимо се, 2008. године америчко хипотекарно тржиште урушило се након открића око 10.000 милијарди долара ненаплативих дугова за купљене куће. Овог пута зна се за 1.200 милијарди ненаплаћених ауто-кредита, уз податак да преко шест милиона Американаца касни више од 90 дана са плаћањем рата кредита за кола.

Трампов гнев према немачкој ауто-индустрији можда има дубљу – домаћу подлогу?