Gde su američki ševroleti u Nemačkoj?

Ako je verovati „Špiglu“, Tramp je u razgovoru sa Tuskom i Junkerom posebno upro prst u nemačku automobilsku industriju.

„Pogledajte milione automobila koje prodaju u Americi. Užasno. Mi ćemo to zaustaviti”, navodno je Tramp poručio pri kraju prve predsedničke turneje u inostranstvu.

Iza gneva američkog lidera zbog bujice nemačkih automobila na drumovima SAD stoje najmanje dva suprotstavljena ekonomska interesa. Za Ameriku, automobilska industrija je izvor oko tri odsto BDP-a, grana koja zapošljava oko milion ljudi i jedan od legendarnih simbola (nekadašnjeg) prodora privrede SAD u svet. Kupovina kola u Americi čini pri tome petinu ukupnog obrta maloprodajne trgovine.

Za nemačku auto-moto industriju Amerika je drugo najveće izvozno tržište: BMV, „Dajmler“ i „Folksvagen“ zajedno su lane sa one strane Atlantika prodali 1,33 miliona vozila. Istovremeno, „Dajmler“ u svom pogonu u Alabami proizvodi više SUV vozila nego bilo gde drugde na svetu, dok BMV u Južnoj Karolini u Spartanburgu ima svoju najveću fabriku vozila na svetu. Pri tome „Dajmler“ planira da u proširenje pogona u Alabami uloži 1,3 milijarde dolara. Proizvodnjom u Spartanburgu BMV je izbio na čelo izvoznika vozila iz SAD (po vrednosti robe).

U međuvremenu, za novog šefa Bele kuće, nemački auto-moto prodor na tržište SAD ima ozbiljnu manjkavost u eri slobodne trgovine.

„Kad prođete Petom avenijom, ispred svake kuće stoji parkiran mercedes. Gde su američki ševroleti u Nemačkoj“, pitao se Tramp zimus u intervjuu „Bildu“.

Nemački eksperti cinični su u proceni Trampovog poznavanja

prilika u auto-biznisu.

„Američki predsednik ne diskutuje na osnovu činjenica, već dolazi do zaključaka na osnovu bočnih podataka, na primer na osnovu toga koliko je kola trenutno parkirano na ulicama Njujorka, ili ispred Trampove kule“, ocenio je za agenciju „Blumberg“ Ferdinand Dudenhefer, direktor Centra za auto-moto istraživanja Univerziteta u Duizburgu.

Na američkom tržištu automobila valja se međutim daleko ozbiljniji problem od bujice stranih vozila.

Naime, Amerikanci, a posebno oni osiromašeni, kupuju nova kola na kredit više nego ikada ranije, i pri tome sve više kasne sa isplatom pristižućih rata, upozorava Rezervna banka Njujorka u izveštaju koji prenose svetski mediji.

Koliko lane Amerikanci nisu na vreme namirili rate za auto-kredit u ukupnoj vrednosti od oko 1.200 milijardi dolara, devet odsto više nego 2015. odnosno 13 odsto više nego u 2014. Istovremeno, broj kola i kamiona na američkim putevima povećan je lane za tek 1,5 odsto. Sa nenamirenim kreditnim obavezama za kola, ukupni dug američkih domaćinstva prošle godine dostigao je sumu od 12.700 milijardi dolara. Američka domaćinstva danas su u većem dugu nego 2008, navodi londonski „Fajnenšel tajms“. Podsećanja radi, pre devet godina krah američkog hipotekarnog tržišta podstakao je najveću globalnu finansijsku krizu od Drugog svetskog rata.

I ovog puta, kao i tada, lukave računovođe igrale su na lakomost običnih Amerikanaca: onda da kupe svoje kuće, sada da kupe nova kola.

Naime, da zadovolje strast Amerikanaca prema novim kolima, zajmodavci (među kojima prednjači španska banka Santander) od 2010. godine razrađuju gotovo identičan model kojim su proizveli krizu na tržištu hipotekarnih kredita pre 2008. godine.

Tako su kreditori (među kojima i pojedine vodeće američke banke) ponovo osetno snizili dozvoljeni imovinski prag podnosiocima zahteva za kredit, produžili rokove otplate na sedam-osam godina, uz odloženi početak rasta kamata.

U međuvremenu na berzama sve više raste strepnja koliko će i kada Amerikanci – u eri skromnog privrednog rasta – uspeti da izmire kreditne dugove za svoje nove automobile? Ako ne, da li na tržištu američke auto-kreditne industrije sledi „omanji krah“?

Setimo se, 2008. godine američko hipotekarno tržište urušilo se nakon otkrića oko 10.000 milijardi dolara nenaplativih dugova za kupljene kuće. Ovog puta zna se za 1.200 milijardi nenaplaćenih auto-kredita, uz podatak da preko šest miliona Amerikanaca kasni više od 90 dana sa plaćanjem rata kredita za kola.

Trampov gnev prema nemačkoj auto-industriji možda ima dublju – domaću podlogu?