После Сабора СПЦ поново муње над Теслином урном

– Ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – још једном су поручили чланови Светог архијерејског сабора. Готово исту поруку Сабор је упутио и прошле године након завршетка пролећног заседања.

Највиши црквени великодостојници сматрају да би посмртни остаци нашег највећег научника требало да почивају у гробници, и то управо у Храму Светог Саве или евентуално на платоу испред.

Тако је СПЦ још једном актуелизовала питање преноса Теслине урне, око чега се у јавности полемише већ три године, с већим или мањим интензитетом.

Међутим, од прошле године, када је откривен споменик Николи Тесли на Врачарском платоу, иницијатива СПЦ није се помакла са мртве тачке. Управни одбор Музеја Николе Тесле последњи пут се огласио у марту 2014. године саопштењем у којем је наглашено да је Теслина урна „културно добро које не може бити сахрањено на гробљу нити изложено негде другде”. Неколико месеци касније, промењен је састав управног одбора музеја. На место тадашње председнице Ане Панић долази Братислав Петковић, некадашњи министар културе и информисања у влади Ивице Дачића и саветник председника Србије Томислава Николића. Иако је Петковић у више наврата јавно истицао да Теслина урна мора бити пренета у Храм, то се још није десило.

О судбини посмртних остатака овог великана требало би да одлучи Скупштина града Београда, али градска власт ово питање никада није разматрала. Како „Политика” сазнаје, о томе није било речи ни на Управном одбору Теслиног музеја, од када је на челу тог тела Братислав Петковић.

Из СПЦ-а подсећају да су представници републичке власти, али и Града Београда још крајем фебруара 2014. године потписали споразум о преносу посмртних остатака Николе Тесле под окриље Храма.

Своје потписе на овај документ ставили су Синиша Мали, тадашњи председник Привременог већа Града Београда, патријарх Иринеј и министарка Зорана Михајловић. Само неколико дана касније овај споразум је „замрзнут” уз образложење да ће бити спроведен када буде формирана нова влада. Ипак, прави разлог за одлагање било је веома оштро противљење једног дела јавности. Чак је и Министарство културе и информисања 2015. године поручило да би урна требало да остане у Музеју Николе Тесле.

Најгласнији критичари преноса Теслине урне били су чланови покрета „Спасимо науку”, организатори акције „Одбранимо Теслу”, коју је на „Фејсбуку” подржало готово 50.000 људи. Активисти ове организације протестовали су прошле године током обележавања 160 година од рођења Николе Тесле, противећи се евентуалном пресељењу урне.

Александра Павићевић, научни саветник Етнографског института САНУ и ауторка рада „Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле”, наглашава да премештање Теслине урне заправо представља идеолошку манипулацију.

– Нисам заклети непријатељ преноса Теслиних посмртних остатака и сматрам да би требало да има свој гроб. Ипак, наша историја обилује примерима преноса посмртних остатака разних великана, али то је увек представљало својеврсни вид националне и верске манипулације. То се дешава и у овом случају – каже Александра Павићевић.

Интервју „прочитан” као сатанистички обред

Српска православна црква неколико пута је указивала на потребу измештања Теслине урне из музеја, што је кулминирало у јуну 2015. Повод је била фотографија настала током интервјуа са музичарем Робертом Аики Обри Ловом, познатијим као Личенс, који је вођен крај Теслине урне, за потребе видео-документације музичког фестивала „Резонајт”. Фотографија је на сајту овог београдског фестивала потписана са „Невероватна сеанса”. На то је СПЦ реаговала жучним саопштењем, закључујући да се у Музеју Николе Тесле спроводи „медитација са евидентним присуством спиритизма, па и некромантије” (призивања душа мртвих ради прорицања).