Posle Sabora SPC ponovo munje nad Teslinom urnom

– Ova činjenica predstavlja jedinstven presedan i vaseljensku sramotu – još jednom su poručili članovi Svetog arhijerejskog sabora. Gotovo istu poruku Sabor je uputio i prošle godine nakon završetka prolećnog zasedanja.

Najviši crkveni velikodostojnici smatraju da bi posmrtni ostaci našeg najvećeg naučnika trebalo da počivaju u grobnici, i to upravo u Hramu Svetog Save ili eventualno na platou ispred.

Tako je SPC još jednom aktuelizovala pitanje prenosa Tesline urne, oko čega se u javnosti polemiše već tri godine, s većim ili manjim intenzitetom.

Međutim, od prošle godine, kada je otkriven spomenik Nikoli Tesli na Vračarskom platou, inicijativa SPC nije se pomakla sa mrtve tačke. Upravni odbor Muzeja Nikole Tesle poslednji put se oglasio u martu 2014. godine saopštenjem u kojem je naglašeno da je Teslina urna „kulturno dobro koje ne može biti sahranjeno na groblju niti izloženo negde drugde”. Nekoliko meseci kasnije, promenjen je sastav upravnog odbora muzeja. Na mesto tadašnje predsednice Ane Panić dolazi Bratislav Petković, nekadašnji ministar kulture i informisanja u vladi Ivice Dačića i savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Iako je Petković u više navrata javno isticao da Teslina urna mora biti preneta u Hram, to se još nije desilo.

O sudbini posmrtnih ostataka ovog velikana trebalo bi da odluči Skupština grada Beograda, ali gradska vlast ovo pitanje nikada nije razmatrala. Kako „Politika” saznaje, o tome nije bilo reči ni na Upravnom odboru Teslinog muzeja, od kada je na čelu tog tela Bratislav Petković.

Iz SPC-a podsećaju da su predstavnici republičke vlasti, ali i Grada Beograda još krajem februara 2014. godine potpisali sporazum o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle pod okrilje Hrama.

Svoje potpise na ovaj dokument stavili su Siniša Mali, tadašnji predsednik Privremenog veća Grada Beograda, patrijarh Irinej i ministarka Zorana Mihajlović. Samo nekoliko dana kasnije ovaj sporazum je „zamrznut” uz obrazloženje da će biti sproveden kada bude formirana nova vlada. Ipak, pravi razlog za odlaganje bilo je veoma oštro protivljenje jednog dela javnosti. Čak je i Ministarstvo kulture i informisanja 2015. godine poručilo da bi urna trebalo da ostane u Muzeju Nikole Tesle.

Najglasniji kritičari prenosa Tesline urne bili su članovi pokreta „Spasimo nauku”, organizatori akcije „Odbranimo Teslu”, koju je na „Fejsbuku” podržalo gotovo 50.000 ljudi. Aktivisti ove organizacije protestovali su prošle godine tokom obeležavanja 160 godina od rođenja Nikole Tesle, protiveći se eventualnom preseljenju urne.

Aleksandra Pavićević, naučni savetnik Etnografskog instituta SANU i autorka rada „Smrt, sahrana i posmrtna sudbina Nikole Tesle”, naglašava da premeštanje Tesline urne zapravo predstavlja ideološku manipulaciju.

– Nisam zakleti neprijatelj prenosa Teslinih posmrtnih ostataka i smatram da bi trebalo da ima svoj grob. Ipak, naša istorija obiluje primerima prenosa posmrtnih ostataka raznih velikana, ali to je uvek predstavljalo svojevrsni vid nacionalne i verske manipulacije. To se dešava i u ovom slučaju – kaže Aleksandra Pavićević.

Intervju „pročitan” kao satanistički obred

Srpska pravoslavna crkva nekoliko puta je ukazivala na potrebu izmeštanja Tesline urne iz muzeja, što je kulminiralo u junu 2015. Povod je bila fotografija nastala tokom intervjua sa muzičarem Robertom Aiki Obri Lovom, poznatijim kao Ličens, koji je vođen kraj Tesline urne, za potrebe video-dokumentacije muzičkog festivala „Rezonajt”. Fotografija je na sajtu ovog beogradskog festivala potpisana sa „Neverovatna seansa”. Na to je SPC reagovala žučnim saopštenjem, zaključujući da se u Muzeju Nikole Tesle sprovodi „meditacija sa evidentnim prisustvom spiritizma, pa i nekromantije” (prizivanja duša mrtvih radi proricanja).