Французи и Немци против самита НАТО у Турској
Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Затезање односа са Трамповом Америком, предстојећи напети преговори о изласку Велике Британије из Европске уније, као и савезни парламентарни избори, натерали су власт у Берлину да буде непопустљива, како према партнерима у ЕУ, тако и онима у алијанси. Судећи према сазнањима немачких медија, Немачка је кренула да отворено тренира строгоћу, најпре према Турској са којом се тензије месецима само увећавају, а потом према источноевропским чланицама ЕУ које се не држе принципа ове заједнице.
Још на прошлогодишњем редовном самиту НАТО-а у Варшави турски председник Реџеп Тајип Ердоган настојао је да издејствује да следећи редовни самит алијансе, који се одржава сваке друге године, буде у Истанбулу.
Иако није било званичне потврде, сматрало се да је то готова ствар. Али, када је прошлог петка на ванредном самиту алијансе, поводом отварања новог седишта у Бриселу, Ердоган поново потегао ово питање, уследио је хладан туш.
Како је сазнао берлински дневни лист „Велт” у немачким високорангираним дипломатских круговима у алијанси, веома отворено против избора Истанбула за домаћина самита иступили су су Немачка и Француска, уз подршку Холандије, Канаде и Данске.
„Не желимо да стварамо утисак да НАТО подржава унутрашњу политику турских власти”, рекао је „Велту” неименовани дипломатски извор.
Белгија се већ понудила да буде домаћин, и то у новоотвореном седишту НАТО-а, а коначна одлука би требало да буде саопштена крајем јуна на састанку министара одбране држава чланица НАТО-а.
Како истичу немачки медији, ово је само још једна рунда у тензијама између Анкаре и Берлина. Оне су започеле хапшења дописника „Велта” Дениза Јуџела, потом се увећале у току Ердоганове кампање пред турски референдум о давању већег овлашћења председнику, да би кулминацију доживели када су немачке имиграционе власти појединим турским војницима дале политички азил у Немачкој због чега је као контрамеру Анкара забранила посланицима немачког Бундестага да посете око 250 војника Бундесвера стационираних у турској ваздухопловној бази Инџирлик.
По повратку са самита алијансе, Ердоган није помињао питање самита у Истанбулу, већ је истакао да су се ЕУ и Турска сагласили да дају нови замах међусобним односима. Штавише, Ердоган се на маргинама самита састао са Меркеловом, рекавши јој да ће немачким посланицима бити дозвољено да посете Инџирлик уколико немачко министарство спољних послова Анкари достави листу имена чланова делегације.
У пракси ипак то не иде тако лако, што указује и јучерашња изјава турског шефа дипломатије Мевлута Чавушоглуа да ће му следећег понедељка у посету доћи немачки колега Зигмар Габријел како би разговарали о овоме. Он је истовремено оптужио Немачку за негативан став према Турској и рекао да „под таквим околностима” није могуће дозволити немачким посланицима да посете Турску.
У Берлину су одлучни да, уколико се не одобри посета, средином јуна донесу одлуку о измештању својих трупа и наоружања из Турске, највероватније у базу у Јордану. Истовремено са непопустљивим ставом према Турској, званични Берлин – како демохришћани Ангеле Меркел, тако и социјалдемократе Мартина Шулца – инсистирају да се у сусрет преговорима од брегзиту дисциплинују и европски редови, то јест да се казне сви они који не поштују темељне принципе и вредности на којима почива ЕУ.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
