Francuzi i Nemci protiv samita NATO u Turskoj
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Zatezanje odnosa sa Trampovom Amerikom, predstojeći napeti pregovori o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, kao i savezni parlamentarni izbori, naterali su vlast u Berlinu da bude nepopustljiva, kako prema partnerima u EU, tako i onima u alijansi. Sudeći prema saznanjima nemačkih medija, Nemačka je krenula da otvoreno trenira strogoću, najpre prema Turskoj sa kojom se tenzije mesecima samo uvećavaju, a potom prema istočnoevropskim članicama EU koje se ne drže principa ove zajednice.
Još na prošlogodišnjem redovnom samitu NATO-a u Varšavi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nastojao je da izdejstvuje da sledeći redovni samit alijanse, koji se održava svake druge godine, bude u Istanbulu.
Iako nije bilo zvanične potvrde, smatralo se da je to gotova stvar. Ali, kada je prošlog petka na vanrednom samitu alijanse, povodom otvaranja novog sedišta u Briselu, Erdogan ponovo potegao ovo pitanje, usledio je hladan tuš.
Kako je saznao berlinski dnevni list „Velt” u nemačkim visokorangiranim diplomatskih krugovima u alijansi, veoma otvoreno protiv izbora Istanbula za domaćina samita istupili su su Nemačka i Francuska, uz podršku Holandije, Kanade i Danske.
„Ne želimo da stvaramo utisak da NATO podržava unutrašnju politiku turskih vlasti”, rekao je „Veltu” neimenovani diplomatski izvor.
Belgija se već ponudila da bude domaćin, i to u novootvorenom sedištu NATO-a, a konačna odluka bi trebalo da bude saopštena krajem juna na sastanku ministara odbrane država članica NATO-a.
Kako ističu nemački mediji, ovo je samo još jedna runda u tenzijama između Ankare i Berlina. One su započele hapšenja dopisnika „Velta” Deniza Judžela, potom se uvećale u toku Erdoganove kampanje pred turski referendum o davanju većeg ovlašćenja predsedniku, da bi kulminaciju doživeli kada su nemačke imigracione vlasti pojedinim turskim vojnicima dale politički azil u Nemačkoj zbog čega je kao kontrameru Ankara zabranila poslanicima nemačkog Bundestaga da posete oko 250 vojnika Bundesvera stacioniranih u turskoj vazduhoplovnoj bazi Indžirlik.
Po povratku sa samita alijanse, Erdogan nije pominjao pitanje samita u Istanbulu, već je istakao da su se EU i Turska saglasili da daju novi zamah međusobnim odnosima. Štaviše, Erdogan se na marginama samita sastao sa Merkelovom, rekavši joj da će nemačkim poslanicima biti dozvoljeno da posete Indžirlik ukoliko nemačko ministarstvo spoljnih poslova Ankari dostavi listu imena članova delegacije.
U praksi ipak to ne ide tako lako, što ukazuje i jučerašnja izjava turskog šefa diplomatije Mevluta Čavušoglua da će mu sledećeg ponedeljka u posetu doći nemački kolega Zigmar Gabrijel kako bi razgovarali o ovome. On je istovremeno optužio Nemačku za negativan stav prema Turskoj i rekao da „pod takvim okolnostima” nije moguće dozvoliti nemačkim poslanicima da posete Tursku.
U Berlinu su odlučni da, ukoliko se ne odobri poseta, sredinom juna donesu odluku o izmeštanju svojih trupa i naoružanja iz Turske, najverovatnije u bazu u Jordanu. Istovremeno sa nepopustljivim stavom prema Turskoj, zvanični Berlin – kako demohrišćani Angele Merkel, tako i socijaldemokrate Martina Šulca – insistiraju da se u susret pregovorima od bregzitu disciplinuju i evropski redovi, to jest da se kazne svi oni koji ne poštuju temeljne principe i vrednosti na kojima počiva EU.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
