Ружичасти мај

И што рече онај Швеђанин Устлунд, добитник „Златне палме“ у Кану: Немамо боље оружје од сатире. На ружичастој телевизији дојучерашњи премијер нам је ономад приказивао како изгледа живот у ружичастом, да би му и покојна Едит Пјаф (Врабац) позавидела. Јер, овде и врапци знају шта нас чека – Ла ви ан роз). Сад, неки песимисти, као онај Лаушевић, рекли би: Прође век, две године никако, али слика не лаже – уместо ледине фабрика, уместо рушевина палате, уместо козје стазе аутопут, уместо брда тунел... Све нам је то одлазећи премијер лично презентовао, што, руку на срце, делује импозантно. У градитељском смислу, јер за рушење није било ноћне камере. Најавио је и плате и пензије веће него икад. Посебно пензије, тако да бабе и деде неће морати хонорарно да раде како би прехранили фамилију. И шта хоће овај народ!? Да се човек испава, да дели одликовања, да путује по свету, да диже цркве, ако треба и на води... Да више не дисциплинује новинаре, да не гаца под шлемом по градилиштима, да не спава, јер „тај досовски пепо клети у сну дође па му прети“? Ко ће да заузда ту шаку јада? Е, па, тражили сте, гледајте!

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ