Ко прља, има да надрља

За разлику од ученика, који су само певушили, министар екологије и заштите животне средине Саша Драгин, заједно са челницима Шумадијског округа, најавио је оштру борбу против свих који угрожавају акумулацију „Гружа”. Одатле се, наиме, водом за пиће снабдева готово пола милиона становника Крагујевца и централне Србије. С обзиром на захукталу дивљу градњу и све већи број загађивача на обали акумулације, последњи је час да се нешто предузме пре него што вода за пиће постане употребљива само као техничка.

Све датира из 1979. године, кад је почела изградња бране на средњем току реке Груже. Средствима самодоприноса Крагујевчана откупљене су плодне гружанске оранице и потопљене акумулацијом која се протегла око десет километара у дужину и захватила површину од преко 900 хектара.

Пуњење акумулације је завршено 1985. године, а заврзлама око надокнаде за одузета имања није разрешена ни до данас. Невероватна је и сама чињеница да, иако је језеро на територији општине Кнић, у већини гружанских села водоснабдевање још није регулисано. Због тога Книћани сматрају да Крагујевац, с обзиром да користи јавно добро овог места, мора да нађе неки алтернативни програм да би сви били задовољни.

Викендице прече од воде за пиће

(/slika2)Приликом формирања акумулације обележена је санитарна зона заштите пијаће воде од смећа, фекалија и хемикалија које користе пољопривредници. На 500 метара од обале не сме ништа да се гради, а на 50 метара од воде није дозвољено обрађивање земљишта, али на њему мора да се одржава и сади трава. Међутим, дуж обале језера и без „папира” подигнуто је преко педесет викендица, начичкане су бројне камп приколице. Чашу је прелило подизање 13 брвнара у такозваном рибарском селу, на само десет метара од обале језера, намењеног страним туристима. Дозволу за градњу нису имали, али јесу сагласност Министарства за шумарство и водопривреду. Сви они се уздају у могућност легализације уколико се занемари првобитна намена језера.

И њиве се обрађују готово до саме обале, мада је све мање ораница. Трговина земљиштем је све актуелнија, а цена плацева је десетоструко поскупела.

Језеро Гружа је богато рибом: ту гризу сом, штука, шаран, деверика. Упецали су се примерци од преко 50 килограма. Зато не чуди што овдашња спортска риболовачка удружења броје око 3.000 чланова. По речима стручњака, међутим, и они имају удела у загађењу воде самим бацањем мамаца за рибу: ако их је викендом по хиљаду и сваки баци по килограм мамаца, то је тона органских материја у језеру, показује рачуница.

Акумулација „Гружа” из које се Крагујевац снабдева водом за пиће посебно је угрожена лети, јер прерасте у купалиште и излетиште Шумадинаца.

Ово је наш „извор”

Чини се да за ово језеро ипак долазе бољи дани. За почетак је организована акција чишћења приобаља у којој је учествовало и 150 ученика осмог и седмог разреда крагујевачких основних школа „Ђура Јакшић” и „Милутин и Драгиња Тодоровић”, као и 70 ђака ОШ „Вук Караџић” из Кнића. Од Александра, Илије, Данијеле, Милоша, Селене, Велимира, Хаљиља, Невене… сазнајемо да су у року од два сата сакупили 30 џакова смећа, махом ПВЦ амбалаже. 

– Отпатке не бацамо унаоколо, већ у канту за смеће. Ово је наш „извор”, ми ову воду пијемо – нагласио је ученик Стефан Живковић, чудећи се немару одраслих.

(/slika3)Радници ЈКП „Зеленило” су на путу ка језеру очистили две дивље депоније.

– Није их тешко уклонити, проблем је што поново настају. Зато треба апеловати на све да чувају околину, каже Добрила Десивојевић, директорка ЈКП „Зеленило”.

Пуне руке посла имао је и Дејан Крстић, председник Спортског удружења риболоваца „Магма” из Крагујевца, који каже: „Рибари су најчешћи посетиоци језера, па је на нама и највећа обавеза да га чувамо“.

Међу учесницима акције срели смо и директорку туристичке организације из Кнића Наташу Ђурђевић. Питамо је у којој мери на очување чистоће језера утичу веслачи, који сваке године овде имају припреме пред велика светска такмичења с којих се редовно враћају са златним одличјима.

– Било је оних који су сматрали да веслачима није место на језеру. Стручњаци су, међутим, рекли да су добродошли, посебно у летњим месецима. Ово је стајаћа вода, приликом веслања утиче се на њено мешање, самим тим и на већу аерацију, па је вода у време њиховог боравка квалитетнија – наглашава наша саговорница.

Рукаве је засукао и министар Драгин, и на крају акције „Милион стабала за Србију” засадио „милион и прво”, стабло липе.

Друга фаза у заштити акумулације подразумева израду документације за трајно решавање еколошког проблема. У плану је подизање ограде на фреквентним местима око језера, да би се тако и физички спречио приступ и загађење воде.

Подршку акцији за очување Гружанског језера дали су и медији. Поводом Међународног дана вода (22. март) секција еколошких новинара организовала је свој први „Еко прес караван“. Учеснике каравана од Београда до језера Гружа превeзao je Икарбусов аутобус који кao гориво користи природни гас и тако доприноси смањењу емисије штетних материја.

Прелепу Гружанску акумулацију обасјану сунцем на заласку напустили смо у нади да ће надлежни, пре свега крагујевачки „Водовод”, истрајати у заштити пијаће воде којом жеђ гаси близу пола милиона жедних уста.