Када се Позорје врати својој традицији

– Нема домаћег позоришта без домаћег аутора. Већ сама најава да ћемо се вратити изворном принципу условила је да већина позоришта на своје репертоаре постави домаће текстове. Томе у прилог иде чињеница да овога пута на Позорју имамо шест праизведби. Ту је и неколико драмских дебитаната, као што су Стојан Срдић, Вук Бошковић, Миливоје Млађеновић, али и редитеља, попут Игора Вука Торбице, Милана Нешковића... И добро је да Позорје буде место које ће окупљати и ауторе који до сада нису имали прику да се такмиче на овом најзначајнијем позоришном фестивалу – каже Мирослав Радоњић селектор Позорја коме је пошло за руком да у Новом Саду окупи све земље региона, осим Македоније и Црне Горе.

– Трудили смо се да доведемо релевантне представе које промовишу ауторе из тих средина. Ипак, ограничење је било да програм „Кругови” може да има пет представа и у том смислу смо довели тих пет представа из региона. Жао нам је што овога пута нема представа из Македоније и Црне Горе, али имало представу „Егзит” у режији Арпада Шилинга која је специфична јер је урађена у копродукцији два мађарска позоришта из Румуније и Сомборског позоришта – каже Радоњић.

Глумица Мира Бањац са незаобилазном муштиклом, паж фризуром и удобним штиклицама била је и овога пута један од најуваженијих уметника – чини се да није било посетиоца овог фестивала који није дошао да је поздрави. – Једва сам дочекала повратак Позорја изворном концепту. Сматрам да је било мало залутало, мало помодарско, мало удворичко, хајде да задовољимо ове, па оне... И тако цело Позорје није имало своју физиономију, онако како треба. Наши домаћи писци, било да је класика или модерни писци, заслужују да дођу на такав престижни позоришни скуп. Позоришна продукција је, иначе, све сиромашнија. Све се прави од штапа и канапа, али иза свега стоје људи који све и изгурају. Догоде се и добри и лоши фестивали. Ипак, раде се представе, што значи да је нека људска памет и људска ствар умешала прсте и да не мора увек да буде тај динар у првом плану. То ме већ помало и нервира – каже за „Политику” Мира Бањац и додаје:

– Била сам уз Позорје од првог фестивала, као млади глумци сачекивали смо колеге са цвећем на железничкој станици. То су углавном били људи из целе Југославије, зато се радујем што је у Новом Саду опет присутан уметнички регион. И увек ће уметност отворити све капије које не могу да се затворе никаквим кључевима.

Селимир Радуловић, претходни директор Стеријиног позорја, наглашава да је повратак фестивала изворном концепту природан след догађаја. Позоришни критичар Слободан Савић тврди да нема никакве сумње да је Стеријино позорје наш најзначајнији позоришни фестивал, на којем би према статуту и како је замишљен пре 62 године требало да се афирмише домаћи драмски текст.

– Наравно, бивша држава се у међувремену смањила и протеклих петнаестак година били смо сведоци да је Позорје трагало за својим идентитетом. Било је различитих концепција, покушаја да се фестивал учини међународним, да се мало прошири, али мислим да је основна мисија овог фестивала афирмација домаћег драмског текста, домаћег писца. То не значи да се ми такмичимо сами са собом, као што је било речи. То значи да треба да постоји фестивал међаш који ће афирмисати, неговати домаћи драмски текст – подвлачи Савић.

Први пут без финансијских проблема

За разлику од ранијих фестивала, овогодишње 62. Стеријино позорје није имало финансијских проблема, захваљујући граду Новом Саду и градској управи за културу која је издвојила око 19 милиона динара.

Куриозитет овогодишњег Позорја свакако је и гостовање позоришта „Бора Станковић” из Врања које први пут долази на ову позоришну светковину у такмичарској селекцији са представом „Ружа, увела” у режији Милана Нешковића. Најскупља представа на Позорју била је загребачка „Три зиме” која је била и технички најзахтевнија са око 60 људи, два шлепера и монументалном сценографијом, како то обично ради Александар Денић. Међу уметницима који су били гости Позорја су: Тена Штивичић, Ксенија Маринковић, Ивица Буљан, Харис Пашовић и други.

Министарство културе Републике Србије издвојило је за 62. Стеријино позорје пет милиона динара, покрајински Секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама милион динара, НИС као спонзор милион динара. Ту је и помоћ компаније Гомекс, затим сопствени приход Позорја од продаје улазница... Све укупно око 27 милиона динара ће коштати овогодишње Позорје.