Kada se Pozorje vrati svojoj tradiciji

– Nema domaćeg pozorišta bez domaćeg autora. Već sama najava da ćemo se vratiti izvornom principu uslovila je da većina pozorišta na svoje repertoare postavi domaće tekstove. Tome u prilog ide činjenica da ovoga puta na Pozorju imamo šest praizvedbi. Tu je i nekoliko dramskih debitanata, kao što su Stojan Srdić, Vuk Bošković, Milivoje Mlađenović, ali i reditelja, poput Igora Vuka Torbice, Milana Neškovića... I dobro je da Pozorje bude mesto koje će okupljati i autore koji do sada nisu imali priku da se takmiče na ovom najznačajnijem pozorišnom festivalu – kaže Miroslav Radonjić selektor Pozorja kome je pošlo za rukom da u Novom Sadu okupi sve zemlje regiona, osim Makedonije i Crne Gore.

– Trudili smo se da dovedemo relevantne predstave koje promovišu autore iz tih sredina. Ipak, ograničenje je bilo da program „Krugovi” može da ima pet predstava i u tom smislu smo doveli tih pet predstava iz regiona. Žao nam je što ovoga puta nema predstava iz Makedonije i Crne Gore, ali imalo predstavu „Egzit” u režiji Arpada Šilinga koja je specifična jer je urađena u koprodukciji dva mađarska pozorišta iz Rumunije i Somborskog pozorišta – kaže Radonjić.

Glumica Mira Banjac sa nezaobilaznom muštiklom, paž frizurom i udobnim štiklicama bila je i ovoga puta jedan od najuvaženijih umetnika – čini se da nije bilo posetioca ovog festivala koji nije došao da je pozdravi. – Jedva sam dočekala povratak Pozorja izvornom konceptu. Smatram da je bilo malo zalutalo, malo pomodarsko, malo udvoričko, hajde da zadovoljimo ove, pa one... I tako celo Pozorje nije imalo svoju fizionomiju, onako kako treba. Naši domaći pisci, bilo da je klasika ili moderni pisci, zaslužuju da dođu na takav prestižni pozorišni skup. Pozorišna produkcija je, inače, sve siromašnija. Sve se pravi od štapa i kanapa, ali iza svega stoje ljudi koji sve i izguraju. Dogode se i dobri i loši festivali. Ipak, rade se predstave, što znači da je neka ljudska pamet i ljudska stvar umešala prste i da ne mora uvek da bude taj dinar u prvom planu. To me već pomalo i nervira – kaže za „Politiku” Mira Banjac i dodaje:

– Bila sam uz Pozorje od prvog festivala, kao mladi glumci sačekivali smo kolege sa cvećem na železničkoj stanici. To su uglavnom bili ljudi iz cele Jugoslavije, zato se radujem što je u Novom Sadu opet prisutan umetnički region. I uvek će umetnost otvoriti sve kapije koje ne mogu da se zatvore nikakvim ključevima.

Selimir Radulović, prethodni direktor Sterijinog pozorja, naglašava da je povratak festivala izvornom konceptu prirodan sled događaja. Pozorišni kritičar Slobodan Savić tvrdi da nema nikakve sumnje da je Sterijino pozorje naš najznačajniji pozorišni festival, na kojem bi prema statutu i kako je zamišljen pre 62 godine trebalo da se afirmiše domaći dramski tekst.

– Naravno, bivša država se u međuvremenu smanjila i proteklih petnaestak godina bili smo svedoci da je Pozorje tragalo za svojim identitetom. Bilo je različitih koncepcija, pokušaja da se festival učini međunarodnim, da se malo proširi, ali mislim da je osnovna misija ovog festivala afirmacija domaćeg dramskog teksta, domaćeg pisca. To ne znači da se mi takmičimo sami sa sobom, kao što je bilo reči. To znači da treba da postoji festival međaš koji će afirmisati, negovati domaći dramski tekst – podvlači Savić.

Prvi put bez finansijskih problema

Za razliku od ranijih festivala, ovogodišnje 62. Sterijino pozorje nije imalo finansijskih problema, zahvaljujući gradu Novom Sadu i gradskoj upravi za kulturu koja je izdvojila oko 19 miliona dinara.

Kuriozitet ovogodišnjeg Pozorja svakako je i gostovanje pozorišta „Bora Stanković” iz Vranja koje prvi put dolazi na ovu pozorišnu svetkovinu u takmičarskoj selekciji sa predstavom „Ruža, uvela” u režiji Milana Neškovića. Najskuplja predstava na Pozorju bila je zagrebačka „Tri zime” koja je bila i tehnički najzahtevnija sa oko 60 ljudi, dva šlepera i monumentalnom scenografijom, kako to obično radi Aleksandar Denić. Među umetnicima koji su bili gosti Pozorja su: Tena Štivičić, Ksenija Marinković, Ivica Buljan, Haris Pašović i drugi.

Ministarstvo kulture Republike Srbije izdvojilo je za 62. Sterijino pozorje pet miliona dinara, pokrajinski Sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama milion dinara, NIS kao sponzor milion dinara. Tu je i pomoć kompanije Gomeks, zatim sopstveni prihod Pozorja od prodaje ulaznica... Sve ukupno oko 27 miliona dinara će koštati ovogodišnje Pozorje.